Dome, slatki dome: Polarni medvedi pronašli su sklonište u napuštenoj meteorološkoj stanici

Malo je životinja na koje su se klimatske promene obrušile takvom snagom kao što su se obrušile na polarne medvede. Poslednjih godina fotografije mršavih, izgladnelih jedinki ovih sisara obilaze planetu, nagoveštavajući crnu budućnost za mesoždera koji zavisi od ledenih površina.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Climate Change 2020. godine, gotovo svi polarni medvedi nestaće sa Arktika do kraja ovog veka. Ukoliko se nastavi sa dosadašnjom emisijom gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, procenjuje se da će izumiranja lokalnih populacija medveda započeti već oko 2040. godine.

„Postoji samo nekoliko mesta na planeti na kojima se polarni medvedi mogu pronaći u velikim brojevima. Jedno od njih je rusko Vrangelovo ostrvo, prirodni rezervat pod zaštitom Uneska, koje se obično naziva porodilištem polarnih medveda“, napisao je nedavno fotograf Dmitri Koh, u kolumni objavljenoj na sajtu Gardijana.

Putujući do Vrangelovog ostrva on je pronašao još jednu zadivljujuću oazu, koja prkosi zlokobnoj statistici. „Jednoga dana očekivalo se loše vreme i, da bi se zaštitio od oluje, kapetan je prišao malom ostrvu Koljučin. Koljučin je poznat po polarnoj meteorološkoj stanici, koja je radila u vreme Sovjetskog Saveza. Zatvorena je 1992, ali je napušteno selo još uvek na ostrvu.“

Bajkovite fotografije koje su tada nastale pokazale su da se polarni medvedi na ovom ostrvu ne osećaju kao kod kuće, već da ih doslovno imaju na raspolaganju i rado koriste. Uspešno su se uselili u stara zdanja, istraživali napuštene prostorije i sa oronulih prozora i terasa posmatrali okolinu.

„Kasnije sam upitao Anatolija Kočneva, jednog od najpoznatijih ruskih eksperata za polarne medvede, šta prouzrokuje ovakvo ponašanje životinja – zašto one vole da borave u zgradama?“, prisetio se Koh. „Kao biolog koji je radio na Čukotki i ostrvu Koljučin mnogo godina, rekao mi je da su polarni medvedi radoznali po prirodi, tako da će uvek pokušati da prođu kroz nezatvorena vrata ili prozor. Pored toga, nažalost, ove životinje se tradicionalno love i koriste zatečene kuće kao neki vid zaštite od ljudi.“

Pomoću drona sa tihim propelerima ruski fotograf je zabeležio nestvarne prizore i izbrojao neuobičajeno veliki broj medveda – više od dvadeset. Kočnev je otkrio da se, iz nepoznatog razloga, plutajući led zadržava u blizini obala Koljučina na svakih devet godina. Posledično, medvedi ne odlaze daleko na sever zajedno sa ledom, kao što obično čine, već ostaju pored napuštene meteorološke stanice. Odatle tako veliki broj životinja na malom mestu. „Dobili smo dokaz za to kasnije, kada nismo sreli gotovo nijednog medveda na Vrangelovom ostrvu severno odatle“, istakao je Koh.

Polarni medvedi povećavaju telesnu masu tokom zimske lovne sezone, pomoću koje uspevaju da prebrode oskudne letnje mesece na kopnu ili vreme provedeno na ledu u siromašnim vodama. Uprkos tome što su navikli da gladuju mesecima, njihovo stanje, reproduktivni kapaciteti i mogućnosti za preživljavanje smanjuju se ako predugo ostanu bez hrane. Foke love pored otvora u ledu, čekajući da se one pojave da udahnu vazduh, pa ih nestanak ledenog pokrivača u eri klimatskih promena čini ranjivim i osuđuje na prevelika tumaranja praznog stomaka.

Procenjuje se da je na svetu ostalo manje od 26.000 jedinki ove vrste. Ako se uzmu u obzir ogromna oblast koju naseljavaju i brzina kojom nestaju, privid je da je to veliki broj. Ekolozi, koji dugo upozoravaju da je krajnje vreme za zaustavljanje klimatskih promena, pretvorili su polarnog medveda u neku vrstu maskote pokreta za zaštitu prirode. Ali, da li će uspeti da ga očuvaju? „Život će ostati večan samo ako mi ljudi konačno počnemo da brinemo o planeti i živim bićima kojima je potrebna naša zaštita“, zaključio je Koh.

Izvori: theguardian.com, dmitrykokh.com

Naslovna fotografija – polarni medved na ostrvu Koljučin (foto Dmitry Kokh, dmitrykokh.com)