Fotograf kao moderni Noje: Džoel Sartore će uraditi portrete svih životinjskih vrsta koje držimo u zatočeništvu

U prelepoj i korisnoj knjizi Opšta teorija žirafa Milan M. Ćirković posvetio je jedno poglavlje našoj neosetljivosti na opseg. Termin zvuči nejasno, ali razotkriva lako prepoznatljivu ljudsku osobinu – obično ne marimo za velike brojeve i događaje. Kada je reč o globalnim pretnjama, kao što su, na primer, klimatske promene ili izumiranje vrsta, u savremenom društvu preovladava pomirljiv stav. Ljudi će se više zabrinuti kada saznaju za izgladnelo mače na ulici, nego kada čuju da u prirodi umire bezbroj biljaka i životinja.

Ovakvo poređenje ne bi smelo da navede na pomisao da napušteni ljubimci zaslužuju da ostanu nezbrinuti i gladni. Naprotiv, ono je tu da bi se uvidelo kako je jednako nemoralno izbaciti ljubimca na ulicu i doprinositi nestanku živog sveta u prirodi. Zamislite samo: oko 8000 koala, koje su izgorele u poslednjem australijskom požaru, uopšte ne okupiraju našu pažnju dovoljno da se pozabavimo globalnim zagrevanjem. Svet se nalazi usred ekološke katastrofe, a mi ne radimo gotovo ništa da je zaustavimo.

Džoel Sartore, fotograf magazina National Geographic, počeo je više da razmišlja o životu 2005, kada mu je supruga obolela od karcinoma. „Tada sam imao 42 godine i, kada se Keti oporavila, jedno pitanje nastavilo je da me proganja: kako da navedem ljude da brinu zbog toga što bismo mogli da izgubimo polovinu vrsta do sledećeg veka? Možda bi nam serija portreta, napravljena jednostavno i čisto koliko je to moguće, pružila šansu da pogledamo životinjama direktno u oči i vidimo da ima lepote, gracioznosti i inteligencije u drugim bićima s kojim delimo planetu“, napisao je Sartore na svom sajtu.

Projekat koji je uskoro osmislio dobio je ime Foto barka (Photo Ark), a njegov cilj je fotografisanje oko 12 000 vrsta koje se odgajaju u zatočeništvu. Poput biblijskog Noja, Sartore pokušava da dođe do svake životinje. Već je obavio veliki deo posla i fotografisao predstavnike oko 10 000 vrsta, ali očekuje da će mu biti potrebna još jedna decenija da projekat privede kraju. „Sve vrste su od vitalnog značaja za naše preživljavanje. Potrebne su nam pčele, pa čak i muve, da oprašuju voće i povrće koje jedemo. Potrebne su nam nedirnute kišne šume da bi regulisale količinu padavina koju dobijamo u poljoprivrednim oblastima. Ali, mimo naše koristi, verujem da svaka vrsta ima bazično pravo na postojanje“, istakao je.

Mnoge vrste iz Foto barke ostaju bez tog prava u prirodi. Naročito ako se lako uklapaju u našu neosetljivost na opseg ili nam nisu dovoljno simpatične. Malo je poznato, na primer, da gljivična bolest hitridiomikoza ugrožava svetsku populaciju vodozemaca. Zahvatila je više od 500 vrsta žaba, od kojih je 90 možda već izumrlo. Bolest je zastrašujuća. Gljivica zaustavlja prenos elektrolita kroz kožu žabe i na kraju dovodi do otkazivanja srca. Populacija Andersonove krastave žabe, koju je Sartore fotografisao, opala je zbog ovog oboljenja za više od 80% u poslednjoj deceniji.

„Glupo je pomisliti da možemo uništavati ekosistem i jednu vrstu za drugom a da pritom ne utičemo na čovečanstvo. Kada spašavamo vrste, mi zapravo spašavamo sebe“, rekao je Sartore. Za potrebe Foto barke on je do sada napravio više od 34 000 fotografija. Neke od njih možete pogledati u galeriji koja sledi.

Naslovna fotografija – Džoel Sartore fotografiše servala za Foto barku (foto nationalgeographic.com)