Nepoželjni selfiji: Fotografisanje sa divljim životinjama osujećuje borbu za njihovo očuvanje

Divlje životinje nisu kućni ljubimci. Koliko god izgledale lepo, pitomo ili egzotično, pogrešno je odvojiti ih od prirodnog staništa i koristiti za zabavu. Ovo nije samo pomodno mišljenje bazirano na povećanoj svesti o očuvanju životne sredine – držanje životinja, koje se inače ne bi našle u blizini ljudi, može imati drastične posledice.

Džejms i Ladona Dejvis uverili su se u to odgajajući šimpanzu Moa, koji je bio poput člana njihove porodice. Naučili su ga čak i da se tušira, nosi garderobu i koristi toalet. Kada je napunio 39 godina, poneli su tortu i otišli da ga posete u utočištu za primate, u koje je smešten pošto je ranije ujeo jednu ženu. Susret ih je umalo koštao života. Dok je njihov ljubimac bio u kavezu, dve šimpanze, koje su se našle na slobodi, napale su ih i nanele im teške telesne povrede. Džejms je izgubio sve prste na rukama, oko, nos, deo obraza, usana i zadnjice. Stopalo mu je unakaženo, a petna kost naprsla. Ladona je ostala bez palca.

Virdžinija Brauer, vlasnica utočišta, bila je potrešena incidentom i izjavila je da joj nije jasno kako je do njega došlo, jer ranije nije imala nikakvih problema. Odgovor bi se mogao kriti u potrebi životinja da odbrane teritoriju, zlostavljanju koje su preživele u prošlosti ili osobini koju dele sa ljudima – ljubomori. Debora Fout, ekspertkinja sa Centralnog univerziteta u Vašingtonu, rekla je da je moguće da je do napada došlo zato što su druge šimpanze pobesnele kada su videle sa koliko je pažnje i poklona Mo obasipan.

Povezani članci

Mafini sa čokoladom – brz i jednostavan recept da uvek ispadnu savršeno

Ivana Vuleta otkrila razlog zbog kod nije bila na dočeku ispred Skupštine

Džejms i Ladona prihvatili su Moa šezdesetih godina prošlog veka, kada je bio neodoljivo mladunče kom su lovokradice ubile majku. Pojavljivanjem na televiziji i u filmovima, on je obezbeđivao i zaradu. Ali odrasla šimpanza daleko je od bespomoćnog majmunčeta. U godinama pre konačnog deportovanja u utočište Mo je ujeo troje ljudi, uključujući policajca čiji je račun za medicinsku negu, zbog ozbiljnosti povrede, iznosio 250.000 dolara.

Mnogo je sličnih priča koje počinju lepo, ali se završavaju sa napaćenim životinjama i osakaćenim ljudima. Uprkos tome, tržište egzotičnim ljubimcima nastavlja da cveta. Selfi kultura značajno doprinosi tome da mnoge životinje završe gde im nije mesto, poput Moa i dve šimpanze, koje su u toku napada na Dejvisove ubijene hicima iz puške. „Ponekad nas ljudi pitaju da li možemo da im nabavimo makakija, kog bi gajili kao ljubimca. Primetili smo da se broj takvih zahteva poveća kad god se pojavi fotografija marokanske ili francuske slavne ličnosti u novinama, na kojoj je berberski makaki korišćen poput rekvizita“, rekla je Šon Voters, specijalista za makakije sa Univerziteta u Daramu.

Marokanske i francuske zvezde nisu jedine. Džastin Biber se fotografisao pored tigra, Kim Kardašijan pored slona, a Tejlor Svift pored kengura. Poznate ličnosti na ovaj način, međutim, ne doprinose očuvanju vrsta. U osnovi, što je pravljenje selfija sa nekom životinjom učestalije, to se više podrivaju programi zaštite i podstiče trgovina. Dokle god ima zainteresovanih za foto-portrete i odgajanje divljih vrsta u kućnom okruženju, dotle će se one loviti, preprodavati ili koristiti kao dodatni izvor zarade.

Da bi tome stala na put, Međunarodna unija za zaštitu prirode nedavno je objavila smernice koje se odnose na fotografisanje primata. Ona opasnost ne prepoznaje samo u zvezdama, nepromišljenim vlasnicima, turistima i izrabljivačima za napojnice, već i u ponašanju naučnika, televizijskih voditelja, čuvara zoo-vrtova i drugih stručnih lica.

Profesionalci posvećeni prirodi često prave fotografije sa životinjama da bi podigli svest o zaštiti životne sredine ili prikupili novac za projekte, ali i oni zanemaruju s kakvom se lakoćom njihova dobra namera i kontekst gube na internetu. Unija ih je zato pozvala da se suzdrže od pravljenja selfija sa primatima, pri čemu je navela tri razloga: fotografije ljudi i primata iskrivljuju sliku javnosti o ugroženosti ovih životinja, različito se tumače u različitim kulturama i pobuđuju želju kod pripadnika javnosti da i sami naprave slične fotografije.

Ovakvi problemi sa selfijima uočeni su širom planete. Apel da se oni ne prave uputila je i poznata primatološkinja Džejn Gudal, čiji je institut prestao da koristi fotografije na kojima ona deli kadar sa šimpanzama. Vlada Kostarike pokrenula je kampanju #StopAnimalSelfies. U okviru nje pravljeni su selfiji sa plišanim igračkama, u nadi da će se na taj način zaštiti lenjivci, koji se redovno uznemiravaju i skidaju sa drveća. Na Novom Zelandu problem je postao očigledan kada su turisti igrali ispred morskih lavova, jurili pingvine i pokušavali da zagrle pticu kivi, dok su policajci i rendžeri iz Sjedinjenih Država u više navrata apelovali da se ne prave selfiji sa medvedima, podsećajući ljude koliko to može biti opasno.

Kako se sa sličnim problemima suočavaju radnici koji brinu o koalama, kvokama, lemurima, pa čak i slonovima, selfi kultura sazrela je za preispitivanje. Fotografija koja je za vlasnika Instagram profila jeftina prečica do skretanja pažnje na internetu, za fotografisanu životinju može predstavljati cenu života. Od nekoliko stotina vrsta primata, oko dve trećine je ugroženo. Imajući samo to u vidu, nije začuđujuće što se sve češće upućuju zahtevi da se selfiji vrate tamo gde pripadaju – u strogo definisane okvire majmuna poznatog pod imenom Homo sapiens sapiens.

Izvori: theguardian.com, takepart.com, latimes.com

Naslovna fotografija – lenjivci se hvataju i vežu konopcem za drveće da bi se koristili za pravljenje selfija, zbog čega obično uginu posle šest meseci (foto eltiempo.com)