Odakle zebrama pruge?
Sa zebrama nema šale. Čuvari zoo-vrtova dobro znaju koliko one umeju da budu neprijateljski nastrojene. Često ujedaju, ritaju se, svojeglave su i teško ih je uhvatiti lasom. Verovatno se u tome krije razlog što, za razliku od konja, nikada nisu postale domaće životinje. Njihova prgava narav i prostrano stanište onemogućili su nas da ih potpuno upoznamo i dobijemo odgovor na neizbežno pitanje: zašto su prošarane prugama?
Crno-belo zebrino krzno naučnike muči duže od jednog veka, zbog čega imamo previše hipoteza o njegovom nastanku. Na prvi pogled, teško je pronaći razlog za zebrinu upadljivost pomoću teorije evolucije. Prirodna selekcija trebalo bi da favorizuje one vrste koje imaju većeg izgleda da prežive, a svojom kočopernom pojavom zebre kao da su težile da od sebe naprave metu i poruče svakom predatoru gde se tačno nalaze.
Zajedno sa tvrdnjama pojedinih naučnika da bi zebrine šare mogle da imaju ulogu u njihovim međusobnim odnosima, ili da su dobro sredstvo za kamuflažu, brzo je dovedena u pitanje i ideja da njima zbunjuju lavove i druge životinje koje ih napadaju. Kako je to primetio Danijel Rubenstajn, evolucioni biolog sa Univerziteta Prinston, to uverenje je verovatno više potvrđivalo da zebrine pruge zbunjuju ljude, a ne lavove.
Dok Rubenstajn pokušava da pređe put od zanimljive priče do emipirijskih podataka, i proveri da li lavovi zaista pokazuju zbunjenost kada napadaju šaren plen, što će, kako je izjavio, biti veoma teško, potražen je odgovor na drugo pitanje: mogu li pruge imati ulogu u regulaciji telesne temperature?
Prilikom toplijih dana ljudi izbegavaju crnu garderobu jer je poznato da bela boja odbija sunčeve zrake i čini vreo letnji dan podnošljivijim. Uvek opremljena sa obe nijanse, crno-bela zebra bi mogla biti u prednosti. Tamnije pruge bi mogle prikupljati više svetlosti i grejati je u rano jutro, dok bi je bele pruge hladile odbijanjem sunčevih zraka tokom najtoplijih delova dana.
Uprkos tome što zvuči logično nije lako proveriti ni ovu tvrdnju, oko koje se još uvek lome koplja. Tim Karo, ekolog sa Univerziteta Sent Endrjuz, pronašao je samo slabo prostorno preklapanje između prošaranosti zebri i maksimalne temperature njihovog staništa, ali je u tome više uspeha imala Brenda Larison sa Univerziteta u Kaliforniji. Ako novija istraživanja nedvosmislenije povežu pruge sa termoregulacijom, rezultati će verovatno morati da se udruže sa još jednom hipotezom, koja se, za sada, odlično drži – pruge su sredstvo pomoću kojih zebra izbegava ujede insekata.
Naučnici su do tog zaključka došli na veoma neobičan način. Na britanskoj farmi Hil Liveri zajedno se gaje konji i zebre, u čemu je Karo prepoznao jedinstvenu priliku za izvođenje eksperimenta. Prerušio je određeni broj konja u zebre pomoću prugastih prekrivača i pomno pratio da li će ih muve napadati kao ranije. Iako se ne bavi zebrama, nešto slično uradio je i Tomoki Kođima, istraživač iz Japana. Da bi proverio da li crno-bele pruge uspešno odbijaju insekte, on je bojom iscrtao šare slične zebrinim na telima šest crnih krava.
Iz još uvek nepoznatih razloga, pokazalo se da muve ne prepoznaju prugastu površinu kao dobro mesto za sletanje. One su na farmi Hil Liveri zujale oko zebri u jednakoj meri kao oko konja, ali bi se češće zbunile i odbile pri pokušaju da slete na zebrino krzno. Osim ako nisu bili prekriveni prugastim kostimima, konji su bili njihove žrtve u daleko većoj meri. Na Kođimine šarene krave muve su takođe sletale dvostruko manje u odnosu na krave bez pruga.
Rezultati ovih istraživanja mogli bi pronaći primenu u stočarstvu, u kom se suzbijanje insekata još uvek sprovodi daleko štetnijim i skupljim insekticidima. Ali, u divljini nema takvih pomagala. Afrika vrvi od života i, kako polako saznajemo, pruge bi mogle predstavljati adekvatan zebrin odgovor na probleme iz okruženja. Zaštita od parazita velika je prednost. U savani se ne umire samo od čopora lavova. Spretna, oštrozuba mačka može predstavljati istu onoliku opasnost po zebru koliku i majušna muva, koja prenosi razne smrtonosne bolesti.
Karo je upoređivao i prošaranost kod dvadeset vrsta i podvrsta iz porodice konja, uključujući zebre, i došao je do saznanja da se pojava pruga najviše preklapa sa prisutnošću muva, a ne sa postojanjem velikih predatora, ekstremnih klimatskih uslova ili drugih faktora. Pobornici ranijih teza, međutim, nisu obeshrabreni i nastavljaju istraživanja. Ako dođu do jednako dobrih rezultata, možda će se u budućnosti ispostaviti da je nekoliko naučnika u pravu. Za razmetanje na pozornici prirode, zebra bi bez problema mogla ponuditi više od jednog opravdanja.
Izvori: bbc.com, nytimes.com, royalsocietypublishing.org, journals.plosone.org
Naslovna fotografija – Planinska zebra može biti duga više od 2,5 metara (foto reddit.com)
