Ma ko je to pametan pas: Naučnici su napravili skalu pseće inteligencije i evo ko vodi na listi

U životinjskom carstvu, veliki mozak uglavnom je povezan s većom inteligencijom. Nova studija naučnika iz Francuske, međutim, pokazuje da to zapravo nije tačno kada su u pitanju psi.

Istraživači sa Univerziteta u Monpeljeu analizirali su više od 170 rasa pasa, upoređujući veličinu njihovog mozga sa veličinom tela kako bi izmerili koja rasa ima relativno veliki a koja relativno mali mozak, srazmerno svom telu.

Otkrili su da rase sa manjim mozgom najbolje reaguju na obuku i imaju dobro kratkoročno pamćenje – dve osobine koje se kod pasa smatraju „inteligencijom“.

S druge strane, rase sa relativno većim mozgom pokazivale su veći strah, agresiju, neuračunljivo ponašanje i anksioznost od odvajanja od vlasnika – osobine povezane sa manjkom inteligencije.

Dakle, ako imate velikog psa kao što je retriver, rotvajler ili sibirski haski, on verovatno ima manji mozak (u odnosu na svoj telo) od drugih rasa, ali je ipak pametniji od ostalih.

Ali ako imate manjeg psa kojeg možete staviti u svoju torbu, on verovatno ima veći mozak (srazmerno svom telu), ali nižu inteligenciju.

Iako nova otkrića mogu izgledati suprotno od naše intuicije, naučnici objašnjavaju da je prekomerni uzgoj pasa promenio “prirodni” izgled psećeg mozga.

Novo istraživanje je vodila Ana Balkarsel, biološkinja i paleontološkinja sa Univerziteta u Monpeljeu, a objavljena je u žurnalu “Biology Letters”.

„Psi pokazuju različite obrasce ponašanja, funkcije i kognitivne sposobnosti koje mogu nadmašiti primate (izuzev ljudi)“, napisali su Balkarsel i njene kolege u svom radu, prenosi Dejli mejl.

„Naši rezultati pokazuju da složene veštine i kooperativno ponašanje – obeležje društvene kognicije – ne predviđaju veću [veličinu mozga] kod pasa“, navodi se.

Istraživači su izmerili lobanje 1.682 lobanje odraslih pasa – ukupno 172 različite rase.

Oni su prikupili podatke za “relativni intrakranijalni volumen” (REV), što je jednostavno veličina mozga u odnosu na veličinu tela.

Istraživači objašnjavaju: “‘REV je veći kod pasa koji više pokazuju strah i agresiju, i traže više pažnje, a manji kod onih rasa pasa koje je lakše dresirati.”

Psi su izuzetak u odnosu na druge životinje, kod kojih važi pravilo da veći mozak znači i veću inteligenciju, verovatno zato što su ih ljudi intenzivno uzgajali tokom vekova, dramatično izobličujući njihove fizičke atribute.

Koncept “rase” nije prirodan – već su ga stvorili ljudi kada su počeli intenzivno da uzgajaju pse krajem 19. veka.

Od tada, psi su selektivno uzgajani kako bi se naglasile određene osobine, što je dovelo do stvaranja tzv. rasa, koje se razlikuju jedna od drugih.

Zanimljivo je da psi imaju veličinu mozga koja je u proseku 20 odsto manja od mozga njihovog najbližeg živog divljeg rođaka, sivog vuka (Canis lupus).

Bilo da se radi o traženju hrane, izbegavanju predatora ili pronalaženju partnera, psi moraju da se nose sa manje kognitivnih zahteva u poređenju sa bliskim rođacima iz divljine.

Zbog ovog smanjenja potrebe za snagom mozga, mozak pripitomljenih pasa se postepeno smanjivao, prema ovoj teoriji.

Među najinteligentnijim psima su: rotvajleri, sibirski haskiji, veliki pirinejski psi, retriveri i evropski mastifi.

Azijski špic, pudla, nordijski špic, pomeranac, čivava, jorkširski terijer, ši cu i mops ubrajaju se u manje inteligente rase pasa.