Tuga zbog ljubimca može biti jednaka gubitku člana porodice

Ako ste ikada izgubili psa, mačku ili neku drugu životinju koju ste smatrali članom porodice, znate koliko to boli. Sada nauka to i potvrđuje: tuga zbog smrti ljubimca može biti jednako jaka kao i gubitak bliskog člana porodice.

Nova studija sprovedena u Velikoj Britaniji pokazuje da ljudi koji tuguju zbog smrti ljubimca mogu razviti prolongirani poremećaj tuge (PGD) – stanje koje se obično povezuje sa smrću voljene osobe. PGD može trajati mesecima, pa čak i godinama, a uključuje osećaj intenzivne čežnje, očaja, teškoće u socijalizaciji i svakodnevnim aktivnostima, i osećaj da je deo sebe nestao.

Istraživanje je obuhvatilo 975 odraslih ispitanika i pokazalo da 7,5% ljudi koji su izgubili ljubimca ispunjava dijagnostičke kriterijume za PGD – gotovo isto koliko i oni koji su izgubili bliskog prijatelja. Samo gubitak roditelja, deteta ili partnera pokazuje znatno veće stope ovog poremećaja.

Profesor Filip Hajland, autor studije sa Univerziteta Mejnut u Irskoj, objašnjava da simptomi tuge zbog ljubimca potpuno odgovaraju simptomima tuge zbog gubitka čoveka i da se praktično ne razlikuju. „Trenutne smernice ne dopuštaju dijagnozu PGD nakon smrti ljubimca, ali ljudi zaista mogu iskusiti intenzivan i klinički relevantan nivo tuge. To je isto koliko i kod ljudskih gubitaka koje medicina priznaje“, ističe Hajland.

Studija takođe pokazuje da je oko jedna od 12 dijagnoza PGD u Velikoj Britaniji uzrokovana smrću ljubimca, što i nije iznenađenje s obzirom na to koliko su životinje prisutne u životima odraslih ljudi i koliko im je kratak životni vek u poređenju s ljudima.

Iako se društvo često šali ili ne shvata ozbiljno tugu zbog ljubimca, vlasnici životinja često osećaju stid ili izolaciju kada izraze tugu – a ovaj rad potvrđuje da je njihova bol potpuno legitimna. Hajland upozorava da ignorisanje ovog tipa tuge nije samo naučno pogrešno, već i emocionalno okrutno.

Za sve koji su trenutno u žalosti, ovo istraživanje može biti utešno – nije neuobičajeno osećati intenzivnu tugu zbog ljubimca. I, što je najvažnije, osećanja nisu „preterana“ – ljubimci su deo porodice i njihova smrt zaslužuje poštovanje i razumevanje.