Kako se prave parfemi

Deluje tako jednostavno otići u parfimeriju i izabrati jednu od mnogobrojnih bočica. Ali, pravljenje parfema veoma je kompleksno, i predstavlja specifičnu formu umetnosti. Duboko udahnite, i saznajte više u daljem tekstu.

Kako je sve počelo

Još od davnina čovek je pokušavao da prikrije svoj miris oponašajući prijatne mirise iz prirode i okoline. Zato su se mnoge supstance i tehnike primenjivale vekovima, kako bi se željeni mirisi aplicirali na telo, u prostor, i na razne druge preparate.

Reč parfem dolazi od latinskog per što znači kroz, i fumum koja označava dim.

Prvi parfemi u drevnim vremenima pravili su se tako što bi se biljke presovale i obrađivale na pari, nakon čega bi se dobijeno ulje palilo da bi osvežilo vazduh. Postoje mnoge mirišljave tečnosti koje se nazivaju parfemima, ali to je greška. Parfem može isključivo biti definisan kao ekstrakt i esencija u kojoj postoji ulje destilovano sa alkoholom.

Interesantno je naglasiti da zbog specifičnosti svačijeg tela, njegove temperature i hemijske reakcije, ne postoji parfem koji će na svakoj osobi mirisati isto.

Od čega se prave parfemi

Prvenstveno se prave od prirodnih materijala, kao što su: cveće, trave, začini, voće, drvo, smole, lišće i životinjski sekret. U to se dodaje alkohol, voda, ugalj i katran.

Pošto iz mnogih biljaka ne može da se dobije esencijalno ulje, njihov miris kreira se sintetičkim putem. Takav je slučaj, na primer, sa ljiljanom.

Derivati životinjskog porekla obično se koriste kao takozvani fiksatori. Oni pomažu da parfem lagano otpušta svoj miris i traje duže. Životinje koje bivaju korisne u ovom slučaju jesu dabar, jelen i kit.

Proces pravljenja parfema

U pitanju je izuzetno delikatan i kompleksan proces, koji podrazumeva više faza.

1. faza

Pre nego što otpočne pravljenje parfema, prvo se prikupljaju potrebni sastojci sa svih strana sveta.

2. faza

Ulje na kom je parfem zasnovan dobija se na nekoliko načina.

Destilacija je jedan od mogućih koraka, u kom se dobijeno ulje pretvara u gas, a zatim u tečnost.

Rastvaranjem cveća dobija se materijal nalik vosku. On se potapa u etil alkohol, koji uz pomoć toplote ispari, te tako ostavi intenzivniji koncentrat parfema na dnu.

Enfleurage metod je dosta interesantan, jer se cveće rasporedi na staklo premazano mašću, koja vremenom upije miris.

Natapanje je slično prethodnom postupku jer se u alkoholnom rastvoru kombinuju masti i esencijalna ulja.

Expression je nastariji metod, jer se ručno ili mehanički ulja direktno istiskuju iz cveća, voća i drugih sastojaka za parfem.

3. faza

Kada su svi mirisi formirani, spremni su da se mešaju i kombinuju kako bi se dobio parfem. Za to je zadužena posebna osoba koja je stručnjak ove oblasti i žargonski se naziva nos. U pitanju je vid alhemije, jer treba selektovati idealnu kombinaciju od preko 800 sastojaka, zbog čega proces kreiranja parfema traje i po nekoliko godina.

Odnos ulja, vode i alkohola ono je što pravi razliku. Tako u klasičnim parfemima ima 40% esencijalnog ulja, u toaletnoj vodi 15%, a u kolonjskoj 10%.

4. faza

Pošto je parfem formiran, treba da „odleži” po nekoliko meseci, pa čak i godina. Nakon toga nos proverava da li su sve tri note adekvatno prisutne.

Gornja nota treba da ima citrusni miris.

Centralna nota treba da poseduje aromatično cveće.

Bazična nota u sebi podrazumeva mirise drveta.

Naslovna slika: www.fragrancex.com