Karmini nekad i sad

Kada pomislimo na ženski neseser, karmin je jedna od prvih asocijacija, jer nam pored njega druga šminka i ne treba. Stoga je on bio i biće uvek tu, da nam pomogne da se osećamo bolje i atraktivnije. Dokazano je da upotreba karmina pozitivno utiče na raspoloženje, a ono što je interesantno, jeste da prodaja raste, čak i u vreme krize. Danas smo svedoci jedne od njih, međutim i pored nošenja maski, uglavnom se ne odričemo ovog saveznika u lepoti. Udobno se smestite, jer vas u redovima koji slede vodimo na putovanje kroz istoriju karmina… Nadamo se da ćete uživati…

Začeci

Nekada davno, kozmetički proizvodi su korišćeni u izvornom obliku, bez ambalaže, koja ih u moderna vremena uzdiže do dragulja. U antičko doba na prostoru Egipta i Mesopotamije, za postizanje efekta obojenih usana korišćen je grmovit kaktus, u kombinaciji sa dragim kamenjem ili prirodnim pigmentima, za sjaj. Sa druge strane, u Japanu je postojala tradicija ukrašavanja usana katranom i pčelinjim voskom, a vremenom su postali omiljeni među gejšama.

Nažalost, nastupio je period kada je farbanje usana nailazilo na osude crkvenih velikodostojnika, koji su crvenu boju dovodili u vezu sa đavolom, a žene smatrali vešticama. Ovu nepravdu je okončala, naravno, dama, i to Elizabeta I u 16. veku. Iz tog vremena potiče trend svetle puti i crvenih usana, što smo kasnije viđali u brojnim primerima u modi i na filmu. Ipak, treba napomenuti da je u početku ovakav spoj bio svojstven aristokratkinjama.

Današnji oblik

Sve do 19. veka karmin u obliku u kojem ga znamo danas nije ugledao svetlo dana, kada je kozmetički brend Guerlain proizveo nešto slično. On je stvorio neku vrstu štapića sačinjenu od masnoće, pčelinjeg voska i ulja kao osnovnih sastojaka, koji je bio zarolan u papir. Međutim, 1923. godine, Džejms Brus Mejson mlađi patentirao je ambalažu, u kojoj je karmin mogao da se rotira, kao što je to danas slučaj. Ključni trenutak, pak, bio je period prvog ženskog talasa, kada su žene zahtevale pravo glasa, a upravo karmin je postao simbol njihove borbe. Zatim, tokom Drugog svetskog rata, postao je svakodnevna pojava, jer je bio, kako lak za upotrebu, tako i podsticajan u teškim danima.

Muze

Tokom ʼ50-ih i ʼ60-ih, karmini su postali i te kako popularni, zahvaljujući damama sa bioskopskog platna, čije su crvene i pink usne delovale jedro. Ovde konkretno mislimo na Merilin Monro, i čuvenu Max factor Ruby red nijansu, zatim Elizabet Tejlor, kreatorku svoje nijanse, te Odri Hepbern, koju pamtimo po kremastim satenskopink i nude karminima, mada je nekada nosila i crveni.

Karmin danas

Dame koje smo upravo spomenuli potpomogle su da karmin postane i ostane deo svakodnevnih beauty trikova, pa je usledio period novih heroina. Tako je profesionalna šminkerka Šarlot Tilberi svoju kolekciju karmina nazvanu Hot Lips posvetila poznatim damama Oliviji Palermo, Dženifer Aniston, te Amal Kluni, vodeći se njihovim nijansama tena i usana.

Kao što smo već naveli u uvodnom delu, karmin je mali, ali dovoljan detalj, kojim se postiže trenutni efekat i koji običnom izgledu ume da da svečanu notu. Stoga, ne čudi što je često prisutan i na revijama visoke mode, a kao primer ćemo uzeti modele koji su predstavili kolekciju proleće/leto 2018 kuće Chanel. Ono što je interesantno, jeste da su dame nosile šupljikavi veo preko lica. Naravno, i drugi brendovi znaju sve njegove prednosti na pisti, i mahom ga koriste.

Kada govorimo o nemilim događanjima ove godine koji su zahvatili čitavu planetu, oni su delimično umanjili prodaju ovog kozmetičkog proizvoda, jer je sada akcenat na isticanju očiju. Razlog je dobro poznat – maske prikrivaju donji deo lica, te se proizvođači dovijaju kako da osmisle dugotrajan karmin, koji će istovremeno hidrirati usne. Sve su svemu, mi se za budućnost karmina me plašimo, i znamo da će crvena boja na usnama prebroditi sve izazove!

Izvor: Harper’s BAZAAR España

Fotografije za naslovni kolaž: Getty Images