Crna rolka kao simbol intelekta i kreativnosti

Kada pogledate crnu rolku, nameće se pitanje kako je ovaj komad odeće vremenom zadobio svoj kultni status. Odgovor je jednostavan. S jedne strane ona čini da formalno odelo sa kravatom deluje dosadno i zastarelo, dok sa druge strane majicu na duge rukave pravi previše neformalnom. Dakle, crna rolka uspeva da nađe zlatnu sredinu između uštogljenog i ležernog. Posebno dolazi do izražaja ukoliko se nosi ispod sakoa ili elegantne jakne, ali opet ne gubi na svom značaju ako se nosi i samostalno. Pored toga, pogodna je za sve prilike – i poslovne i privatne.

Dobar primer kako crna rolka ostavlja specifičan utisak na ljude, jeste preminuli osnivač Apple-a, Stiv Džobs. On je retko mogao biti fotografisan bez jedne od mnogih crnih rolki koje je posedovao, uglavnom kreacije japanskog modnog kreatora Isi Mijakea. Njegova reputacija dobrim delom duguje i ovom odevnom predmetu, koji mu je u isto vreme davao intelektualan i kul izgled. Rolka je u njegovom slučaju sugerisala da se ne radi samo o još jednom običnom biznismenu, već o pravom vizionaru. Da se oblačio kao Bil Gejts ili Džef Bezos, verovatno bi bio upamćen samo kao direktor još jedne velike kompanije.

Istorijski gledano, rolka je nastala krajem devetnaestog veka, sa praktičnom idejom da je nose polo igrači. Crna rolka je tada postala uobičajeni komad odeće za sportiste, radnike, mornare i vojnike. Ali, početkom dvadesetog veka, evropski boemi su u njoj videli modni potencijal, koji ne samo da se vezivao za funkcionalnost, već pre svega za vizuelno praćenje modernističkog toka misli.

Tridesetih godina prošlog veka poznata glumica androgine pojave – Marlen Ditrih, pored širokih muških odela, nosila je naravno i rolke. Ipak, proslavljeni status koji rolka danas zavređuje došao je tek nakon Drugog svetskog rata. Ovo se posebno odnosilo na Pariz, gde je tamošnjim piscima, umetnicima i muzičarima, crna rolka postala sastavni deo odevanja. Pomislite samo na Iva Montana, Žaka Brela i Majlsa Dejvisa.

Glumica Odri Hepbern posetila je Pariz 1957. godine, kada je snimala film sa Fredom Asterom. Odmah je usvojila crnu rolku, a kad se vratila u Holivud bilo je logično da će svi kopirati njen modni stil, koji je uvek važio za besprekoran. Osim mejnstrim Holivuda, i američka umetnička andergraund scena prigrlila je crnu rolku. Za njih je ona predstavljala nešto mračno i šik, pa se često mogla videti na Lu Ridu, Bobu Dilanu, i naravno na celokupnoj ekipi sastava Velvet Underground. Zahvaljujući crnoj rolci desio se veliki modni preokret u izgledu umetnika Endija Vorhola. Uz nju, naočare sa velikim okvirom, i uz plavu periku, Endi je potpuno redefinisao svoj stil.

Sedamdesete godine okrenule su leđa crnoj rolci, te poželele dobrodošlicu onim u raznim bojama. Dovoljno je da bacite pogled na ovogodišnji hit Kventina Tarantina – Bilo jednom u Holivudu, pa da razumete pomenuti modni preokret. Ali crna rolka je uvek bila previše praktična, previše korisna, i pre svega previše kul da bi ikada izašla iz mode. Zbog toga je i danas muškarci i žene širom sveta rado nose, onda kada žele da izgledaju pametno i samouvereno, ili još bolje onda kada uz pomoć crne rolke žele da potcrtaju da to i jesu.

Naslovna fotografija: http://www.artsy.net