Torba koja u Srbiji krije komplekse i vrišti „znaš li ti ko sam?“

Dok supruga gradonačelnika Njujorka kupuje u second hand radnjama i iznajmljuje odeću za svečane prilike, u skladu s vrednostima održive mode koje generacija Z već odavno smatra normalnim, kod nas u kadru i dalje dominira – Birkin.

Ne kao aksesoar, već kao poruka. Kao identitet. Kao pokušaj da se njime nadomesti sve ono što se ne može kupiti.

Već neko vreme na javnoj sceni pojavljuju se te gospođe.

Prepoznatljive, gotovo uniformisane.

Ne po stilu, ne po idejama, već po torbi.

Markiranoj, teškoj, uvek u prvom planu.

Torbi koja se ne spušta. Koja stoji na stolu u kafiću, u krilu na događaju, u fokusu kamere čak i kada kamera to nije tražila.

Kao da važi nepisano pravilo: prvo torba, pa sve ostalo.

U njihovoj estetici, torba nije detalj – ona je ulaznica u zamišljeni svet „više klase“.

Nekada su to bile Furle, diskretni pokušaji luksuza.

Danas je cilj jasan: Birkin. I kada se do nje dođe, način nošenja postaje performans.

Torba se drži ispred tela, gotovo kao štit ili trofej.

Ne nosi se stil, nosi se status.

Ali upravo tu nastaje pukotina koju generacija Z ne može da ne primeti. U svetu u kojem se luksuz redefiniše kroz održivost, svesne izbore, ponovnu upotrebu i lični izraz, demonstrativno pokazivanje bogatstva deluje zastarelo.

Čak i pomalo očajno.

Kao da se tim jednim predmetom pokušava nadoknaditi manjak ukusa, znanja, širine, empatije, ali i sigurnosti u sopstveni identitet.

Zato nije slučajno što se sve više žena, koje su nekada nosile iste te torbe, danas od njih namerno udaljava. Biraju manje očigledne brendove, vintage komade, torbe bez logotipa. Ne zato što ne mogu, već zato što ne žele da budu deo uniforme. Jer prava razlika danas nije u tome šta nosiš, već zašto.

A taj „zašto“ često se razotkrije u jednom jedinom pitanju koje se, bez imalo ironije, zna čuti: „Znaš li ti ko sam ja?“

U tom trenutku torba prestaje da bude modni predmet i postaje megafon.

Simbol potrebe za potvrdom spolja, jer unutra očigledno nešto nedostaje.

Dok svet ide napred, a mlađe generacije biraju smisao pre sjaja i stav pre cene, kod nas se još uvek veruje da torba može da kupi klasu.

Ne može.

Može samo da je imitira, čak i sa originlom. I to prilično glasno.

Jer istinska elegancija ne traži kadar.
Ne stoji na stolu.
I ne mora nikoga da pita: „Znaš li ti ko sam?“

I da se razumemo, Birkin torba je institucija, investicija, savršena je, samo je pitanje kako je nosite.

Kako je nastala Birkin torba: legenda o luksuzu rođena u avionu

Birkin torba modne kuće Hermès nastala je sasvim slučajno – tokom leta avionom 1984. godine, kada su se jedno pored drugog našli glumica i pevačica Džejn Birkin i tadašnji direktor Hermèsa, Žan-Lui Dima. Taj neplanirani susret, gotovo filmski po svojoj spontanosti, izrodio je jednu od najpoznatijih i najpoželjnijih torbi u istoriji mode.

Prema većini izvora, let je bio na relaciji Pariz–London (iako neki navode da se susret dogodio još 1981). Tokom razgovora, Džejn Birkin, tada mlada majka, požalila se da ne može da pronađe torbu koja je istovremeno elegantna i dovoljno praktična za svakodnevni život i putovanja – torbu u koju može da stane sve što joj je potrebno, uključujući i stvari za dete.

Žan-Lui Dima bio je inspirisan njenim potrebama. Legenda kaže da je, upravo tu u avionu, na papirnoj kesici za povraćanje, skicirao ideju za meku, prostranu i funkcionalnu torbu, sa više pregrada – čak i posebnim prostorom za flašice za bebe. Već 1985. godine Hermès je predstavio prvi prototip, a torba je dobila ime po Džejn Birkin, čime je započeta modna legenda.

Od samog početka, Birkin torba bila je sinonim za vrhunsku izradu. Svaki primerak ručno izrađuje jedan majstor, a proces traje između 15 i 20 sati. Upravo ta posvećenost zanatu, ali i ograničena dostupnost, učinili su Birkin izuzetno retkom i poželjnom.

Iako u prvim godinama nije odmah postala statusni simbol kakav je danas, krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, zahvaljujući pop kulturi i serijama poput Sex and the City, Birkin se pozicionirala kao ultimativni znak luksuza, moći i prestiža – ali i kao investicija, s obzirom na to da njena vrednost često raste tokom godina.

Prepoznatljiva po dvema kratkim ručkama, preklopu i karakterističnom sedlarskom šavu, Birkin se razlikuje od formalnije i strože Kelly torbe, nudeći opušteniji, ali i dalje izuzetno luksuzan dizajn.

Danas je Birkin jedna od najtraženijih torbi na svetu, sa aukcijskim cenama koje dostižu astronomske iznose. Ipak, zanimljivo je da se sama Džejn Birkin kasnije distancirala od određenih aspekata luksuza koji je torba simbolizovala.

Javnosti je poznato da je tražila od Hermèsa da njeno ime ukloni sa modela izrađenih od krokodilske kože, zbog zabrinutosti za dobrobit životinja.

Tako je torba koja je nastala iz potrebe za praktičnošću postala simbol ekskluzivnosti – ali i ogledalo promena u načinu na koji danas posmatramo luksuz, etiku i status. Kod nas posebno.