10 najupečatljivijih portreta u istoriji umetnosti

Piše: Isidora Spasić

Portret Arnolfinijevih – Jan van Ajk, 1434.

Slika, odnosno portret bračnog para ujedno predstavlja i najpoznatije delo flamanskog slikara. Jan van Ajk je pripadao periodu rane renesanse, a ovo umetničko delo smatra se njegovim najkompleksnijim radom. Tajnovitost izbija sa platna, a sam Jan van Ajk vidi se u ogledalu na zidu.

Američka gotika – Grant Vud, 1930.

Umetnika je zapravo inspirisala kuća u neogotičkom stilu, koju je video u jednom gradiću u državi Ajova. Onda je zamislio ljude koji bi mogli živeti u njoj. Kako bi ih naslikao, za portrete su mu pozirali rođena sestra i jedan zubar. Tako je na veoma spontan način nastala jedna od najvažnijih slika američke umetnosti.

Aranžman u sivoj i crnoj br. 1 – Džejms Abot Maknil Visler, 1871.

Kako bi naslikao ovaj portret, Visleru je pozirala njegova majka Ana. Zbog toga se slika često naziva i Vislerova majka. Ana je u tom trenutku imala 67 godina, a zbog kompozicije, boja, i pre svega pogleda u daljinu, slika je postala tema mnogih psiholoških debata.

Portret Adele Bloh-Bauer – Gustav Klimt, 1907.

Austrijski slikar postigao je svetsku slavu, a „zlatna faza” smatra se njegovom najproduktivnijom. Zbog toga se ovaj portret oslovljava i kao Žena u zlatnom. Godine 1941. ukrali su ga nacisti, nakon čega se nećaka Adel 7 godina borila da ga vrati porodici.

Lutalica iznad mora magle – Kaspar David Fridrih, 1819.

U ovom slučaju portret je tu da ukaže na prirodno prostranstvo, i neizvesnost koju život donosi. Iako ne vidimo lice protagoniste, mi zapravo posmatramo pejzaž njegovim očima.

Ana Zborovski – Amadeo Modiljani, 1917.

Iako je ovo samo jedan u nizu od mnogih portreta koje je Modiljani naslikao, postoji nešto posebno što krasi upravo ovu sliku. Tamne boje i potpuno crne oči na Aninom licu trebalo bi da ulivaju strah i zebnju. Ali uopšte nije tako, jer ima nečeg izrazito milog i jednostavnog u njenoj pojavi.

San – Pablo Pikaso, 1932.

Poznato je kako je Pikaso voleo da slika svoje ljubavnice, koje su mu sve bile muze u periodu dok su bili zajedno. Na slici vidimo kubistički portret Mari-Tereze Volter, koja je tada imala 22 godine. Ovo umetničko delo odiše svetlošću, prozračnim bojama i optimizmom.

Napoleon prelazi Alpe – Žak-Luj David, 1801.

Mnogi ovaj portret smatraju za čistu propagandu. I dok Žak-Luj David svakako veliča figuru Napoleona, tehnika kojom ga je naslikao stvara utisak da su vladar i njegov konj zauvek zarobljeni u trenutku.

Devojka sa bisernom minđušom – Johanes Vermer, 1665.

Posle Rembranta, Vermer je svakako najznačajniji slikar holandskog zlatnog doba. Na ovom portretu ništa nije slučajno, zbog čega je i postao njegovo najznačajnije delo. Devojka nosi egzotičnu haljinu, orijentalni turban, upadljivu bisernu minđušu, i izraz lica koji se nikada ne zaboravlja, jer vas gleda pravo u oči.

Mona Liza – Leonardo da Vinči, 1517.

Đokonda, kako se Mona Liza još naziva, najpoznatije je i najposećenije umetničko delo na svetu. O njoj se bezbroj puta pisalo, pevalo, pa se čak na njen račun i šalilo. A upravo je tajnoviti i nedokučivi smešak na njenom licu ono što je čini portretom za sva vremena.