Azbuka domaće književnosti

U mesecu kada se dodeljuje najznačajnija nagrada u srpskoj književnosti Dom kulture Studentski grad organizuje različite programe koji u svom fokusu imaju domaće pisce i savremeno književno stvaralaštvo. Ove nedelje, 25. januara, u holu biblioteke DKSG otvorena je i izložba Azbuka domaće književnosti koja predstavlja različita dela srpske književnosti – i klasike, i savremene autore.

Pod A je Arzamas Ivane Dimić, roman sa teškom temom i neobičnom strukturom koji je 2016. nagrađen NIN-ovom nagradom.

Beograde dobro jutro Duška Radovića je pod B. Reč je o izboru tekstova iz istoimene emisije emitovane na Prvom programu Studija B uz koju su se godinama, svakog dana u 7.15, budili Beograđani. Opservacije Duška Radovića odlikuju konciznost, humor, seta, pronicljivost, melanholija, ironija…

Slovo V je na izložbi rezervisano za Vreme smrti Dobrice Ćosića. Ova tetralogija nastavak je romana Koreni, objavljena je u periodu 1972 – 1979, a radnja se odvija za vreme Prvog svetskog rata. Složen istorijski roman dočarava jedno od najtežih i najsudbonosnijih razdoblja u istoriji Srbije.

Pod G je Gorski vijenac Petra Petrovića Njegoša. Čuveno, refleksivno delo srpske književnosti iz doba romantizma širokim potezima slika period iz  istorije Crne Gore, iz 17. veka.

Sledi Derviš i smrt Meše Selimovića. Roman objavljen 1966. dobio je najznačajnije književne nagrade u Jugoslaviji. Protagonista romana, derviš Ahmed Nurudin, susreće se sa teškim dilemama i etičkim preispitivanjima, zagledan je u sebe, život, i pravdu, a radnja romana odvija se u 18. veku u malom mestu u Bosni.

Zbirke Đulići i Đulići uveoci Jovana Jovanovića Zmaja našle su se pod slovom Đ. Reč je o zbirkama pesama iz druge polovine 19. veka, koje se smatraju najboljim u opusu slavnog srpskog pesnika. U jednoj zbirci su ditirambi, u drugoj elegije, a obe su nastale u različitim razdobljima pesnikovog života – kao izraz pesnikove neizmerne sreće, odnosno – tuge. Izdanje predstavljeno na izložbi u DKSG je izdanje Srpske književne zadruge iz 1964.

Pod E je Ex ponto Ive Andrića, zbirka refleksivnih pesama u prozi prvi put objavljena 1918. godine, a pod Ž – Živi primeri, zbirka priča Vide Ognjenović.

Pod Z je Zona Zamfirova Stevana Sremca, živopisna ljubavna priča sa juga Srbije, napisana 1907. godine, i popularna među mnogim generacijama, pod I je roman Islednik Dragana Velikića, dobitnik NIN-ove nagrade za 2015, a pod J je satira Jazavac pred sudom Petra Kočića. Ova pripovetka nastala početkom veka (i kasnije pretočena u dramu) je duhovita i gorka kritika društva, aktuelna i danas.

Kultni roman Dragoslava Mihailovića Kad su cvetale tikve takođe je našao svoj kutak na izložbi. Reč je o priči o mangupima sa Crvenog krsta, o prijateljstvu, izdajama, različitim sudbinama. Aktuelna je i popularna dramatizacija romana koja je pre nekoliko godina imala premijeru u Beogradskom dramskom pozorištu.

Roman Lajanje na zvezde Milovana Vitezovića (koji se našao pod slovom L) ima svoju slavnu ekranizaciju – kultni i obožavani film. Lajanje na zvezde je romantična priča o doživljajima maturanata u malom gradu (Sremski Karlovci).

Pod Lj je teška i turobna zbirka priča koja slika zlo polusveta, Ljudi sa četiri prsta Miodraga Bulatovića, a pod M je delo Mansarda Danila Kiša. Mansarda je prvi roman Danila Kiša koji su kritičari okarakterisali kao remek-delo u kojem se susreću nesvakidašnja pesnička imaginacija sa boemijom i sa brutalnom stvarnošću.

Pod N je Na drini ćuprija Ive Andrića, objavljen 1945, istorijski roman o poduhvatu Mehmed-paše Sokolovića – građenju mosta preko reke Drine  (Andrić je Nobelovu nagradu 1968. dobio za celokupno stvaralaštvo, a ne samo za ovaj roman). Knjiga Milovana Đilasa – Njegoš – pjesnik, vladar, vladika je pod slovom Nj, a pod O je roman Očevi i oci Slobodana Selenića. Ovaj roman objavljen 1985. godine slika sudbinu porodice beogradskih intelektualaca od kraja 19. veka do kraja Drugog svetskog rata.

Prelepa, gorka, melanholična, dirljiva… zbirka pripovedaka Danila Kiša Rani jadi je pod slovom R, a pod S je Sumnjivo lice Branislava Nušića, čuvena komedija koja je svoju premijeru imala na sceni beogradskog Narodnog pozorišta 1923. godine.

Pod T je delo novijeg datuma, roman Tesla, portret među maskama Vladimira Pištala. Ovaj roman iz 2008. dobitnik je NIN-ove nagrade, i preveden na mnoge jezike, a kritičari su naveli da je reč o najzanimljivijoj i najjasnijoj priči o Tesli, ikada ispričanoj.

Ćeraćemo se još, duhovita i nagrađivana poema Matije Bećkovića je pod slovom Ć. Sledi U potpalublju Vladimira Arsenijevića. Roman je 1994. dobio NIN-ovu nagradu, a Arsenijević (rođen 1965) najmlađi je dobitnik ove nagrade. Roman U potpalublju je doživeo i uspešnu pozorišnu adaptaciju u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, i svoj nastavak – roman Anđela koji je objavljen 1997. godine. Potom je 2018. usledio i treći deo, pod nazivom Ka granici.

Aktuelni dobitnik NIN-ove nagrade, Svetislav Basara, je na izložbi u DKSG pod slovom F, sa romanom Fama o biciklistima. Za ovu kultnu knjigu navedeno je da predstavlja zaokret u srpskoj prozi, te da je istovremeno istorijski kalambur i izuzetno ozbiljna analiza istorijskih zbivanja, filozofsko-religijski traktat, i parodija ideološkog mišljenja, mešavina stvarnog i nestvarnog, poigravanje celokupnim književnim nasleđem, koje odlikuje razbijanje pripovednih strategija.

Hazarski rečnik Milorada Pavića, na izložbi pod slovom H, navodi autor izložbe, jedno je od traženijih dela u biblioteci DKSG. Svojevrsni leksikon u 100.000 reči objavljen 1984. godine, je svom autoru doneo književne pohvale i slavu u međunarodnim okvirima. Kritičari su naveli da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne.

Pod C je zbirka narodne erotske poezije Crven Ban –  zbirka lascivnih pesama koje je sakupio i objavio Vuk Stefanović Karadžić, pod Č je istorijski roman Čizmaši Dragoslava Mihailovića koji je 1983. dobio NIN-ovu nagradu. Roman je uspešno adaptiran i ekranizovan –  2015. godine je snimljena istoimena TV serija.

Autor izložbe kao najproblematičnije slovo pominje slovo DŽ. Izbor knjiga je bio veoma sužen, a za izložbu je odabrano delo Dželat Slobodana Gavrilovića.

Poslednje slovo naše azbuke rezervisano je za još jedno delo Ive Andrića – Šta sanjam i šta mi se događa. Reč je o zbirci Andrićevih pesama koja je objavljena nakon piščeve smrti.

Put do izbora

Autor izložbe Azbuka domaće književnosti, Ivan Vujović iz Doma kulture Studentski grad, u razgovoru za City Magazine kaže da se ideja rodila na kvizovima koje je posećivao, a na kojima su bila česta pitanja iz oblasti književnosti. Odlučio je da najpre realizuje izložbu koja predstavlja domaću književnost, i da predstavi knjige iz fonda biblioteke.

„Azbuka je osnova pri savladavanju čitanja i pisanja i sastoji se od 30 slova. Glavna karakteristika azbuke je da je fonetična, što znači da jednom slovu odgovara jedan glas. Isto tako, jednom slovu odgovara mnoštvo knjiga, ali smo za svako slovo izdvojili po jednu knjigu iz fonda naše biblioteke koju rado preporučujemo.“

Naš sagovornik navodi da je odlučio da predstavi poznatija izdanja, i ona koja su zanimljivo vizuelno opremljena. Dodaje i da se izložba najviše obraća mlađima, studentima koji možda ne poznaju dovoljno ovdašnju književnost. Postavka promoviše čitanje, podseća na mnoga dela kojima se treba vraćati, ali i  podstiče na uzbudljivo istraživanje literature novijeg datuma.

Izložba Azbuka domaće književnosti može da se pogleda u Domu kulture Studentski grad do 12. februara. U planu je i izložba Abeceda svetske književnosti, i podsećanje na najzanimljivije i najznačajnije naslove svetske književnosti.

Fotografije: Dom kulture Studentski grad