Danas se obeležava 150 godina dela „Impresija, izlazak sunca”, Kloda Monea: Saznajte sve detalje
Sve je počelo u rano jutro 13. novembra 1872. godine. Prolazeći kroz Avr, Klod Mone odlučio je da uzme svoje uljane boje, nekoliko kičica i prazno platno kako bi s prozora svog hotela skicirao pogled na normansku luku okupanu sunčevom svetlošću, pod velom magle. Slikar (31) nije ni slutio da će ovaj trenutak označiti prekretnicu u njegovom životu… ali i u istoriji umetnosti.
Tvorac slike Lokvanji tada je bio malo poznat. Ljubitelj rada na licu mesta, na otvorenom, tako da je okrenut subjektu, imao je uspeha (Dama u zelenoj haljini 1866, Grenujer 1869), ali još nije uspevao da živi od svog stvaralaštva. U stvarnosti, Moneov rad jedva da je prepoznat od strane njegovih savremenika. Njegov izbor tema smatrao se uzaludnim, linije nedovršenim i nedovoljno preciznim.
Akademija i impresionisti: bitka antike i moderne
Povezani članci
No, Mone ostaje pri svom aluzivnom i subjektivnom pristupu. Već nekoliko godina je bio deo skupine slikara koji su želeli da raskrste s kodeksima svemoćne Akademije likovnih umetnosti; želeli da istražuju nove teme, isprobavaju druge tehnike, oblikuju stvarnost na svoj način. No, čuvajući se novotarija, ustanova odbija sve te radove za koje smatra da nisu u skladu s njenim kanonima. Mone, Mane, Renoar i njihovi prijatelji tada se odluče da se ujedine. U zimu 1873. osnovali su zadrugu koja će im omogućiti da priređuju izložbe svojih dela u srcu Pariza. Krilatica? Nemati nikakav umetnički pravac delanja.
Prva izložba grupe umetnika, kasnije nazvane Impresionistička, održana je u aprilu 1874. Ukupno je izloženo 165 dela 30 slikara. U libretu se moglo pročitati: Dega, Sezan, Morizo, Pisaro, Renoar, Sisli… Imena koja su danas svetski poznata, a koja su tada bila sinonim za disidentstvo, a ponekad i prosečnost. I ako neki avangardni kritičari hvale kvalitetu izloženih djela, tisak, u cjelini, nije blag prema umjetnicima izložbe.
Kad iz ruganja nastane remek-delo… i umetnički pokret!
Među tim klevetnicima je i kritičar Luj Liroj koji je u novinama Le Charivari napisao članak pod naslovom L’exposition despressionnistes. „O! Bio je to težak dan kada sam pružio šansu prvoj izložbi na bulevaru Kapucina”, napada podrugljivo. Liroj je ironičan, igra se rečima, „impresijama“ koje oseća pred ovim delima „slabog proračuna“.
Došavši pred „impresivno platno” Kloda Monea, napisao je: „Šta ovo platno predstavlja? Vidi knjižicu: Utisak, izlazeće sunce. Utisak! Utisak, bio sam siguran. Rekao sebi i budući da sam impresioniran, mora postojati neki dublji utisak. Umetnička struja Monea i njegovih prijatelja sada je dobila ime: impresionisti. Što se tiče slike Impresija, izlazak sunca, ona će postati jedna od najpoznatijih slikarevih i standard pokreta.
U Parizu tematska izložba za 150. godišnjicu dela
Danas se slika čuva u muzeju Marmottan Monet u Parizu. Povodom 150. godišnjice ovog manifestnog dela, pariški muzej predstavlja izložbu Face au Soleil, un astre dans les arts, koja prikazuje sunce u umetnosti od antike do danas, a središnji stožer je Moneovo remek-delo.
Otvorena do 29. januara 2023, izložba ilustruje evoluciju umetničkog stvaralaštva u susretu sa Suncem, ovom zvezdom tako dragom Moneu i impresionistima, kroz stotinak dela: Miroa, Direra, Rubensa, Vernea, Tarnera, Kurbea, Budena ili čak Pisara. Kakva lepa posveta jednom od kultnih dela impresionizma…
Izvor: ENVOLS
Naslovna fotografija: PATRICK KOVARIK / AFP / Profimedia
Povezani članci
