Gojko Varda – Priča o dizajnu i jednoj epohi
Piše: Jelena Jovanović
Interesantnu izložbu obišli smo zajedno sa njenim kustosom, Milenom Vrzić Bešić iz Muzeja nauke i tehnike. U razgovoru za City Magazine ona navodi da su izložbe na temu dizajna kod nas retke. Ističe i da je za fantastičan katalog i dizajn postavke o Gojku Vardi zaslužna dizajnerka Nevena Prodanović, te da se ideja za realizaciju ove izložbe rodila nakon uspešne saradnje i inspirativnih razgovora o dizajnu.
„Saradnja između Muzeja nauke i tehnike i profesora Gojka Varde započeta je 2010. godine kada je on za potrebe izložbe Geodezija – Zašto, kako, čime? bio angažovan da osmisli i konstruiše globus u razmeri 1:20.000.000 sa Brajevim pismom. Nakon ovog uspešnog posla, nastavili smo saradnju sa njim kao spoljnim saradnikom, i ona se odvija i danas u poslovima konzervacije i restauracije. U međuvremenu, profesor Varda i ja smo se susretali, i kao kolege po struci često imali zajedničke teme o dizajnu. U tim razgovorima sam uvidela da je ispred mene veliki dizajner sa velikim dostignućima na polju industrijskog dizajna u Srbiji, i došla sam na ideju da realizujemo izložbu i predstavimo njegove radove javnosti.“
Povezani članci
Osmišljena postavka predstavlja čitavu Vardinu karijeru, i presek je bogatog opusa.
„Publika može da pogleda njegove prve radove iz oblasti enterijera i dizajna nameštaja, ali i kasnija dela i slike kojima se bavi danas, kada je u penziji. Izložene su takođe i mnoge nagrade i zahvalnice koje je dobijao za svoje radove, mnoga dokumenta vezana za otvaranje srednje Škole za dizajn na Dedinju, kao i privatna pisma koja je dobijao od velikih dizajnera i arhitekata koje je upoznao tokom svog boravka u Americi.“
Originalni eksponati
„Veoma su zanimljivi razni predmeti koje je Varda dizajnirao za mnoge fabrike i firme koje su postojale na teritoriji Srbije (a koje su danas zatvorene)”, navodi kustos izožbe. To su – INSA satovi, računar GALAKSIJA (čije je kućište dizajnirao za Elektroniku inženjering), buldožer-guseničar TG-90 urađen za 14. OKTOBAR iz Kruševca, rashladni uređaji različitih namena koji su rađeni za Jugostroj, razni kućni aparati rađeni za INEX BORAC, kao i lampe za Valjaonicu bakra Sevojno, sterilizator za Hidrotehniku iz Kladnja, nameštaj koji je uradio za Zavod primenjenih umetnosti…
Inovativna i moderna dizajnerska rešenja koja se mogu videti podsećaju na vreme u kom su nastala i evociraju izgled jedne epohe. „Ne zna se tačan broj radova i projekata koje je Varda izradio, ali se zna da je sarađivao sa preko sto firmi i fabrika”, kaže Milena Vrzić.
Ona objašnjava i da je većina izloženih eksponata u ličnom vlasništvu samog Varde. Nekoliko izloženih predmeta je u vlasništvu Muzeja nauke i tehnike, a nekoliko predmeta je pozajmljeno od Muzeja primenjene umetnosti i Škole za dizajn.
Zanimljiv podatak je da je Varda mnogo toga napravio ručno u svom ateljeu, kao i da je ručno izrađivao i same alate – koristio ih je kako bi realizovao svoje zamisli. Neki od tih alata mogu se videti u jednom segmentu izložbe.
Inspirativni boravak u SAD
Na izložbi, navodi njen kustos, svaki segment je priča za sebe.
„Meni lično, kao autorki, pored svih predmeta, enterijera i izložbi koje je radio, najzanimljivije je bilo njegovo putovanje u SAD. Nagrada koja je naročito uticala na njegovo životno stvaralaštvo i shvatanje značaja školskog sistema u oblasti dizajna, bila je Fordova stipendija za dizajn koju je dobio na konkursu Instituta za internacionalno obrazovanje (I.I.E – Institute of International Education) iz Njujorka, 1963. godine. To putovanje mu je pružilo priliku da se upozna sa značajnim imenima arhitekture i dizajna, i sarađuje sa njima. Dobitnik Fordove stipendije bio je i njegov kolega iz Slovenije Niko Kralj, koji je sa Vardom i još dvojicom kolega Huliom Šmidom (Julio Schmid) iz Španije i Ernstom Beranekom (Ernst Beranek) iz Austrije, obilazio mnoge škole, muzeje i biroe po Americi. Tada je rođeno i dugogodišnje prijateljstvo i saradnja sa Nikom Kraljem. Na izložbi posetioci imaju priliku da vide po prvi put izložen foto-materijal, pisma i dokumenta izuzetno značajnih dizajnera i arhitekata koji su zajedno putovali po Americi.“
Dizajn u doba socijalizma
U priči o karakteristikama Vardinog rada Milena Vrzić kaže da je on određeni problem uvek rešavao u skladu sa trenutnim mogućnostima.
„Svaki potencijalni saradnik ili kupac imao je svoje uslove. U zavisnosti od materijala od kog treba nešto da napravi, i od mogućnosti da to napravi u kućnim uslovima, Varda je dolazio do raznih uspešnih rešenja koja su odlazila u dalju proizvodnju. Veliki broj idejnih projekata je bio prihvaćen, fabrike ili firme bi to otkupile, i tu se gubi trag daljem razvitku projekta. Da li su menjali nešto na njima, ili je baš tako išlo u proizvodnju, profesor to nije znao, jer to više nije bilo u njegovom vlasništvu. To je bilo vreme gde se ni jednom poslu nije govorilo Ne. Za sve je postojalo rešenje.“
Milena Vrzić navodi i da je jugoslovenski dizajn još uvek nedovoljno istražena tema – malo podataka je sačuvano o stvaranju ovdašnjih dizajnera.
„Poznato je da se u vreme socijalizma dosta proizvodilo. Privreda je tada bila na zavidnom nivou u odnosu na tadašnje vreme. Mnoge firme i fabrike su danas zatvorene, i možemo samo da se nostalgično sećamo svega gledajući u pojedine predmete koji su nekada činili svakodnevicu. Profesor Varda kaže da smo nekada imali veoma jaku industriju, ali nismo imali dizajnere, a danas imamo mnogo dizajnera, ali nemamo industriju, i zbog toga mnogo mladih odlazi, i traži svoju sreću van Srbije.“
Prva dizajnerska škola
Gojko Varda je bio i istaknuti profesor dizajna, i jedan od osnivača prve srednje dizajnerske škole na našim prostorima.
Inicijativa za njeno osnivanje pokrenuta je 1962. godine (podržali su je mnogi istaknuti predstavnici struke), i škola je osnovana 11. maja 1963. godine uz podršku Skupštine grada Beograda. Škola na Dedinju je imala prvobitni naziv Škola za likovne tehnike. (Današnji naziv je Srednja škola za dizajn). Gojko Varda je od 1964. godine bio profesor i šef Odseka industrijskih proizvoda, a od 1972. godine do odlaska u penziju i direktor škole. Milena Vrzić ističe da je ova škola veoma značajna – i kao prva srednja škola za dizajn na prostorima bivše Jugoslavije, i kao važna obrazovna institucija u kojoj su se školovali mnogi značajni ovdašnji dizajneri.
„Kao pedagog, Varda je naučio mnoge generacije tehničara dizajna, i da posmatraju dizajn na pravi način, i da vide i procenjuju njegove vrednosti. Podsticao je stvaralaštvo i radoznalost mladih autora pravilno usmeravajući njihov talenat i sklonosti. Znanje o pedagoškom i profesorskom radu Varda je prenosio na mnogim kongresima i predavanjima, a za svoj rad je dobio i brojna priznanja“.
U Muzeju nauke i tehnike navode da je izložba Gojko Varda – 60 godina posvećenih dizajnu, od kraja januara, kada je otvorena, imala veliki broj posetilaca, kao i da će postavka biti produžena i nakon marta – moći će da se pogleda tokom proleća.
Povezani članci
