Inspiracije Davida Pužada

U sobi 147 na prvom spratu prelepog hotela Radisson Old Mill, nedaleko od zgrade BIGZ-a, do kraja oktobra može da se pogleda samostalna izložba fotografija Davida Pužada, španskog fotografa sa adresom u Beogradu. Postavka otvorena sredinom septembra i nazvana Inspired by deo je projekta Бартcелона pop up 147.Predstavlja fotografije nadahnute radovima interesantnih savremenika, i dočarava i pobuđuje posebne emocije.

„Ovo je prvi deo projekta Inspired by. Fotografije su inspirisane radovima slikara Baltusa, i reditelja Džima Džarmuša, i imaju posebnu atmosferu. Ta tuga i usamljenost predstavljeni su na određen, estetski lep način. Pažljivo sam odabrao stan u kom sam radio fotografije, zatim i modele koje sam fotografisao, odeću… Izloženo je devet fotografija – šest je panoramskog formata, dok su tri u obliku kvadrata, a njihov donji deo je ispunjen belinom, što dodatno naglašava osećaj usamljenosti i praznine”, kaže David Pužado u razgovoru o svojoj aktuelnoj izložbi.

Na fotografijama su uvek dve osobe, izolovane u svom svetu, čak iako deluju kao da su u interakciji. Dominira otuđenost, atmosfera koja je na tragu onoga što u svojim delima predstavljaju i slavni slikar Edvard Hoper, i umetnički fotografi Aleks Prager i Filip Lorka di Korsija. A kada govori o svim uticajima Pužado priznaje da ne zna da li su ti autori zapravo uticali na njega, ili je reč o koincidenciji:

„Na mojim fotografijama, ne samo u portretima, već i u pejzažima, mrtvoj prirodi, ili arhitekturi, dominiraju osećaji samoće, usamljenosti, dosade, melanholije, malodušnosti. Uvek postoji ta suština. Kada je ova izložba u pitanju, to je još izraženije, jer sam fotografisao ljude. Ja ljude fotografišem na isti način na koji ih je video slikar Baltus, ili Džarmuš u svojim filmovima. U drugom delu projekta Inspired by predstaviću izložbu u kojoj će tačno biti navedeni izvori inspiracije, imaće ime i prezime. Tako, na primer, biće navedeno Inspired by Baltus, a na fotografijama će se naći i njegove slike.“

Nesvakidašnja postavka u nevelikoj hotelskoj sobi deo je Бартcелона pop up projekta koji je startovao u novembru 2018, sa idejom da se realizuju fotografske izložbe u različitim prostorima, i različitim gradovima. (Projekat je proistekao iz rada galerije Бартcелона, odnosno istoimenog koncepta koji je generisao mnogo toga)

„Moja ideja je bila da započnem ovaj projekat izložbom Imre Saba, koja predstavlja njegove rane radove, u Mađarskom kulturnom centru u Beogradu. (Ta izložba je realizovana u januaru ove godine, prim) Ali pre te izložbe smo u decembru, ovde u Radison hotelu, realizovali izložbu fotografija Sonje Žugić. Razgovarao sam sa ljudima iz hotela o različitim projektima, i oni su mi ponudili mogućnost da iskoristim ovu sobu broj 147. Od te prve izložbe koja je bila sredinom decembra, svakog meseca, ili u intervalu od mesec i po dana, imamo novu izložbu. Poslednja je bila letošnja postavka Igora Andrića, to su bili različiti prizori iz Maroka. Sada i ja po prvi put izlažem svoje radove.“

David Pužado je Katalonac iz Barselone koji već šest godina živi u Beogradu. U naš grad se zaputio s namerom da u njemu ostane, samo što u startu nije znao – koliko dugo. Sada se ovde oseća kao kod kuće.

„U toku svoje prve godine boravka u Beogradu, uvek kada sam putovao nedostajao mi je Beograd. Barselona mi danas ne nedostaje, osim kada stignem tamo, i pomislim – O kako je dobro ovde. Volim da idem u Barselonu, naravno. Sada u oktobru ću ići, trebalo bi da učestvujem na jednom festivalu. Ali mi ne nedostaje. Moj dom je ovde. Kada sam stigao pre šest godina, došao sam kolima, sa gomilom stvari u njima, i izgradio sam svoj dom. Kada izgradite svoj dom, onda vam on nedostaje kada odete negde. Danas mi nedostaje Beograd, ne Barselona.“

Radeći u galeriji Бартcелона i organizujući brojne fotografske izložbe Pužado je imao priliku da sagleda ovdašnju scenu, njene domete, slabosti, različite autore.

„Ja zaista mislim da postoji velika i dobra fotografska scena u Srbiji. Postoje etablirani fotografi, kao i manje poznati, novi fotografi. Izdvojio bih rad Vladimira Živojinovića, zatim i Milice Mrvić, Luke Klikovca, Sonje Žugić. Ima mnogo i fotoreportera, i studenata fotografije koji iznenađuju svojim radovima. Mislim da je zdravlje fotografije ovde veoma dobro. Problem je što nema dovoljno novca da se autori podrže. Nema načina da se njihov rad predstavi u inostranstvu. Bio sam veoma srećan ovog leta dok sam boravio na festivalu u Arlu, i sreo monka iz Srbije, koji se bavi fotografijom. Bilo mi je drago što je i on na tom festivalu, a zatim i kad mi je rekao da je počeo da studira fotografiju u Holandiji. Isto tako, nedavno je održan Internacionalni festival foto- žurnalizma u Perpinjanu, u južnoj Francuskoj, i znam da se tamo predstavilo 4-5 fotografa koji su odavde, i koji su odlični.“

Pužado naglašava da je za mlade autore važno da veruju u sebe, pokušavaju da putuju u inostranstvo, apliciraju na konkurse, predstave svoje radove. Da probaju da nešto urade, i sami sebe poguraju.

„Ovde postoji jaka scena, ali nema mnogo mogućnosti. Zato i organizujemo Belgrade Photo Month (manifestacija koja podržava i promoviše srpsku fotografiju, prim) Trudimo se da ostvarimo što više kontakata sa inostranim festivalima, i pojedincima, da ostvarimo određene razmene, i da ovdašnjim autorima pružimo veću vidljivost.“