Izložba Gaudi u Muzeju Orsej

U pariskom muzeju Orsej se do 17. jula može pogledati impresivna izložba o stvaralaštvu Antonija Gaudija, katalonskog genija koji je stvarao na prelazu dva veka, i zauvek promenio panoramu Barselone i ideju o tome šta je u arhitekturi moguće i izvodljivo.

Antoni Gaudi je jedan od najpoznatijih arhitekata svih vremena. Živeo je od 1852. do 1926, a njegova dela fasciniraju i danas. Koliko god da je popularan, on je ipak zbunjujući umetnik, koji se opire uobičajenim klasifikacijama u istoriji arhitekture. Originalan je, jedinstven i genijalan – njegova dela se, naizgled, opiru zakonima fizike, i plod su neverovatne invencije, vizije, maštovitosti i kreativnosti.

Aktuelna izložba u muzeju Orsej prva je postavka u Francuskoj nakon pedeset godina koja sveobuhvatno predstavlja Gaudijev rad. Interesovanje je veliko, a posetioci imaju priliku da zavire u čudesni svet slavnog Katalonca i sagledaju način na koji je stvarao. Gaudi je projektovao zgrade, parkove, crkve, dizajnirao setove nameštaja i urbani mobilijar. Njegova dela su danas simbol Barselone – od prelepih zgrada do nestvarnog parka Guelj i monumentalne bazilike Sagrada Familija koja je simbol Barselone i najposećenija turistička atrakcija u Španiji. Zajedno sa sedam drugih Gaudijevih dela, Sagrada Familija se nalazi na listi svetske baštine organizacije UNESCO.

Novi izgled Barselone

Gaudi je doprineo novom izgledu Barselone stvarajući na talasu snažnog modernističkog pokreta koji je doneo ovom katalonskom gradu jedinstveni izgled, počev od 1860. godine. U aveniji Pasež de Grasija (Passeig de Gràcia) nalaze se dva prelepa primera španskog modernizma – zgrade Casa Batlló i Casa Mila. Obe je Gaudi projektovao po narudžbini (naručioci su bile bogate porodice tog vremena), i obe su izazvale čuđenje i podsmeh stanovnika Barselone u vreme kada su nastale.

Casa Mila, poznata i kao La Pedrera (kamena zgrada), izgrađena je između 1906. i 1912. godine, ima talasastu kamenu fasadu i izuvijane balkone od kovanog gvožđa. Casa Batlló je izgrađena između 1905. i 1907, a lokalci su je prozvali La Casa dels Ossos (Kuća od kostiju) pošto njena struktura nalikuje koštanom skeletu. Nepravilnog je oblika, veliki deo fasade je prekriven mozaicima napravljenim od polomljenih keramičkih pločica, ima krov u obliku luka, koji podseća na leđa zmaja, i predivan enterijer.

Prepoznatljiva je i palata Guelj koja je građena od 1886. do 1890, za porodice Guelj i Lopez (Gaudi je kasnije potpisao i čuveni park Guelj – na njemu je radio od 1900. do 1914). Palata Guelj je funkcionalna i neobična, sa inovativnim rešenjima prostora i svetlosti, a korišćeni su tradicionalni materijali – kamen, drvo, kovano gvožđe, grnčarija, staklo… Ovo zdanje je katalonska vlada proglasila za kulturno dobro od nacionalnog interesa.

Neverovatne invencije

Gaudi je bio student Arhitektonske škole u Barseloni, i kao veoma mlad se istakao svojim jedinstvenim pristupom arhitekturi. Zabeleženo je da su njegovi profesori na fakultetu naveli da je on – ili veoma ljut, ili genijalan. Nakon završetka studija, 1878, Gaudi je počeo da radi na mnogim projektima, i da sarađuje sa drugim arhitektama. Osluškivao je trendove, bio u toku sa umetnošću u Evropi svog vremena, ali je dosledno realizovao sopstvene originalne zamisli.

U katalogu aktuelne pariske izložbe navedeno je da Gaudijeve arhitektonske inovacije proizilaze iz njegove sveobuhvatne želje da postigne strukturnu ravnotežu (jednako širenje opterećenja kroz noseće delove radi sprečavanja rupture i deformacije), te da ih je kombinovao sa racionalnim pristupom u kom forma određuje funkciju. Gaudi je odlično znao geometriju i matematiku, a poznavao je i zakonitosti prirode. Sve ovo je vrlo očigledno u njegovim radovima. Recimo, Gaudi je posmatrajući drveće osmislio nagnute stubove – oni su postali odlika njegovog domišljatog stila, i korišćeni su u mnogim građevinama.

Poznat je i po tome što je radio sa prirodnim materijalima kao što su drvo, gvožđe, kamen i cigle. Radeći na zgradi Casa Mila koristio je određenu vrstu betona koji mu je dozvolio da unutrašnjost osmisli kao „prazan prostor” lišen nosećih elemenata. Rezultat su bili inovativni enterijeri u obliku saća (sobe su jedna do druge, bez zidova između njih). A na Gaudijevim zgradama krovovi, fasade i ograde iscrtane su kao talasi – gipke, neprekinute, krivudave linije transformišu arhitekturu u umetnost, stvarajući osećaj da površina postoji nezavisno od strukture.

Zanimljivo je da je Gaudi izrađivao i nameštaj i dekorativne elemente za različite kuće i zgrade koje je konstruisao. Radio je unutrašnjost i delove nameštaja i za baziliku Sagrada Familija, monumentalno zdanje kome je posvetio 40 godina, i koje je ostalo nedovršeno. Izgradnja ovog projekta počela je 1882, a kada je Gaudi umro 1926. godine, bila je završena samo četvrtina bazilike. Gaudijeve zamisli o nastavku radova ostale su na papiru, a veliki broj tih skica uništen je tokom Španskog građanskog rata. Već decenijama čitavi timovi rade na završetku bazilike, a kraj radova očekuje se 2026. godine – 100 godina nakon Gaudijeve smrti.

Gaudi u muzeju Orsej

Na izložbi u muzeju Orsej predstavljeni su brojni originalni crteži i rekonstruisan način na koji je Gaudi savladavao i percipirao prostor, i upotrebljavao boje. Posetioci imaju priliku da vide mnoge Gaudijeve radove – palate, urbane hotele, parkove, crkve. Postavka obuhvata filmove, fotografije i brojna dokumenta i svedoči o vitalnosti Gaudijeve karijere, ali i o snazi umetničkog pokreta koji je transformisao Barselonu krajem 19. i početkom 20. veka.

Gaudijev kreativni proces predstavljen je u kontekstu cvetanja umetničkog pokreta Art Nuvo u Španiji. To doba karakteriše podrška uglednih mecena koji su finansirali lokalne umetnike. U muzeju Orsej može se videti Gaudijeva radionica, saznati ko su bili njegovi saradnici, te koje sofisticirane tehnike je koristio u svom radu.

Izložba Gaudi je zajednički projekat muzeja Orsej (Musée d’Orsay) i muzeja Oranžeri (Musée de l’Orangerie) u saradnji sa Muzejom nacionalne umetnosti Katalonije u Barseloni (Museu Nacional d’Art de Catalunya in Barcelona).

U muzeju u Barseloni izložba je imala svoju premijeru – mogla je da se vidi od 19. novembra 2021. do 6. marta 2022. U muzeju Orsej otvorena je do 17. jula, a cena ulaznica je 16 evra (četvrtkom posle 18h cena ulaznice je 12 evra).

Naslovna fotografija: Daniel Corneschi