Izložbe u svetu u 2019.

Rembrant

Ove godine obeležava se 350 godina od smrti Rembranta, a niz izložbi i događaja u galerijama i muzejima širom Evrope podsetiće na ovu godišnjicu, i na delo velikog holandskog slikara svetla i tame.

U Rijksmuseum u Amsterdamu će od 15. februara do 10. juna 2019. moći da se pogleda izložba All the Rembrandts. Hajlajt ove impresivne postavke svakako je najčuvenije Rembrantovo delo Noćna straža, tu su još i 22 slike, 60 crteža i 300 primera najboljih umetnikovih printova (uradio ih je ukupno 1.300). Amsterdamski muzej poseduje najznačajniju i najveću kolekciju Rembrantovih radova, i na izložbi predstaviće najbolje radove i mogućnost i da se sagleda Rembrantov opus i pronikne u njegovu jedinstvenu tehniku, i to kako se na svojim platnima poigravao svetlom, tamom i senkama. Autori postavke podsećaju da Rembrantovi radovi prikazuju širok spektar stilova i predmeta, od portreta i autoportreta do pejzaža, žanrovskih scena, alegorijskih i istorijskih scena, biblijskih i mitoloških tema i studija životinja.

Muzej je najavio i restauraciju čuvene slike Noćna straža. Projekat će početi u julu 2019. i biti otvoren za javnost – zainteresovani će moći da gledaju čitav proces restauracije, u samom muzeju i onlajn, na sajtu muzeja.

I muzej u Rembrantovoj rodnoj kući u Amsterdamu (Rembrandt House Museum) realizuje ove godine tri izložbe. Prva – Rembrandt’s Social Network, bavi se Rembrantovim društvenim životom i time kako su porodica, prijatelji i poznanici uticali na njegovo stvaralaštvo (otvorena je 1. februara i traje do 19. maja). Izložba 100 years of collecting (od 7. juna do 19. septembra) predstaviće izuzetne primerke muzejske kolekcije. Moći će da se vide originalni radovi na papiru, i bakrorezi, kao i grafike Rembrantovih prethodnika, savremenika i naslednika. Poslednja ovogodišnja izložba – Rembrandt’s Technique Unravelled, na programu od 21. septembra 2019. do 16. februara 2020, baviće se otkrivanjem slikarskih tajni velikog majstora.  

200 godina Prado muzeja

Najveći španski nacionalni muzej ove godine obeležava 200 godina od osnivanja. Izložba otvorena krajem novembra prošle godine Museo del Prado 1819-2019. A place of memory (Muzej Prado – mesto sećanja) biće otvorena do 3. oktobra 2019, i predstavlja širok pogled na istoriju muzeja koji se nalazi u centru Madrida, i koji je jedan od najvećih i najposećenijih muzeja u svetu. Osnovan 1819. kao Kraljevski Muzej slikarstva i skulpture, muzej Prado danas ima u vlasništvu kolekciju koju čini 8.200 crteža, 7.600 slika, 4.800 grafika i 1.000 skulptura, i znatan broj drugih umetničkih dela i istorijskih dokumenata.

U kolekciji muzeja su mnoga remek-dela evropske i španske umetnosti, radovi Franciska Goje, Hijeronimusa Boša, El Greka, Rubensa, Ticijana, Velaskeza. Aktuelna izložba kojom se obeležava jubilej podseća i na sve muzejske dragulje, i na istoriju muzeja – njegov značaj u društvu, razvoj i formiranje kolekcija, i transformaciju u najveći nacionalni muzej Španije.

Od Van Goga do Pikasa

U jednom od Gugenhajmovih muzeja, u španskom gradu Bilbau, do 24. marta otvorena je impresivna izložba koja predstavlja umetnička dela iz slavne Thannhauser kolekcije. Izložba je otvorena krajem septembra, a zanimljivo je da je kolekcija predstavljena van Njujorka prvi put u istoriji. Impresivna postavka predstavlja oko 50 radova najznačajnijih umetnika impresionizma, postimpresionizma i rane moderne. Pored ostalih, tu su dela Sezana, Dege, Manea, Pikasa i Van Goga. Dela iz Thannhauser kolekcije donose u prvi plan avangardiste koji su želeli da oslobode umetnost akademskih žanrova koji su dominirali krajem 19. veka, umetnike koji su istraživali prolazne i nestalne efekte prirode, i načine kako da predstave urbane transformacije na samom početku XX veka. 

Renesansni akt

Royal Academy of Arts, prva britanska umetnička škola, ove godine obeležava 250 godina od osnivanja, i predstavlja niz zanimljivih izložbi. Jedna od njih je The Renaissance Nude, najavljena za period od 3. marta do 2. juna. Postavka prati razvoj akta na delima velikih majstora renesanse. Odnosno, kako su nago ljudsko telo videli i prezentovali Ticijan, Rafael, Mikelanđelo, Leonardo, Direr… Biće izložene slike različitih formata, statue, anatomske studije… I objašnjena umetnička geneza akta i predstave nagog ljudskog tela na izuzetnim umetničkim delima.

Renesansni XV i XVI vek bili su ključni za razvoj akta u zapadnoj umetnosti – obnovljeno interesovanje za drevnu grčku i rimsku umetnost dovelo je ljudsko telo u prvi plan. Evropski umetnici su kopirali klasične modele, eksperimentisali s naturalističkim pristupima, i istraživali nove, nereligiozne teme. Akt je transformisao i hrišćansku umetnost – stare religiozne teme obrađivane su na nov način. 

Vrtoglavica u Muzeju moderne umetnosti

Zanimljiva izložba Vertigo – Op Art and a History of Deception 1520 -1970 (Vrtoglavica – optička umetnost i istorija obmane) na programu je Muzeja moderne umetnosti u Beču, od 25. maja do 20. oktobra. Reč je o izložbi koja predstavlja složen i zavodljiv svet čulnih iluzija, i koju čine odabrani različiti radovi – slike, reljefi, objekti, instalacije i iskustveni prostori, te filmski i kompjuterski generisana umetnost.

Op art i kinetička umetnost, pokreti nastali šezdesetih godina XX veka, dugo su čekali da budu priznati i vrednovani, i pogrešno su smatrani spektakularnim i površnim. Reč je o umetnosti koja izoštrava našu svest o stvarnosti i njenoj višeznačnosti i kompleksnoj prirodi. Zanimljiva grana umetnosti čiji će dometi moći da se sagledaju u bečkom muzeju dokazuje da percepcija nikad nije objektivna, već zavisna od mnogih nestalnih faktora, kao i da uvek zavisi od konteksta u kome se posmatrač nalazi.

Kristijan Dior – dizajner snova

U britanskom muzeju Viktorija i Albert brižljivo se priprema velika izložba posvećena francuskom modnom dizajneru Kristijanu Dioru. Očekuje se da ova izložba bude najposećenija i najpopularnija u toku godine, a njeni autori najavljuju da će ona pružiti posetiocima mogućnost da sagledaju nasleđe francuskog dizajnera, njegov značaj i uticaj na svet mode.

Izložba traje do 14. jula, i zasnovana je na izložbi koja je ranije bila postavljena u Muzeju dekorativnih umetnosti u Parizu. Londonsko izdanje izložbe obogaćeno je segmentom u kome se istražuje odnos francuskog dizajnera prema britanskoj kulturi. Posetioci će moći da vide Diorove izvore inspiracije i njegovu viziju ženstvenosti, presek opusa slavnog dizajnera, kao i najinteresantnije kolekcije kojima je Dior oblikovao evropsku modu i stil mnogih žena. Jedna od posebnih zanimljivosti biće haljina koju je princeza Margareta nosila za svoj 21. rođendan, pozajmica Museum of London. 

Meri Kvant

Sveobuhvatna izložba o britanskoj dizajnerki koja je revolucionalizovala modu XX veka otvara se 6. aprila u Viktorija i Albert muzeju u Londonu. Meri Kvant je dizajnirala mini-suknju i znatno uticala na modu šezdesetih godina XX veka. Oblikovala je englesku modu, uticala na izgled većine devojaka u šezdesetim godinama, inspirisala druge dizajnere. Velika izložba predstaviće njen rad, život, i najzanimljivije i najatraktivnije modne komade. Posetioci će moći da vide 200 odevnih predmeta i modnih detalja, uključujući i one koji do sada nisu viđeni, a koji su deo privatnog vlasništva dizajnerke. Biće izložene i fotografije iz šezdesetih godina, i posebno zanimljive fotografije manekenke Tvigi koja je promovisala i proslavila mini-modu i bila njen zaštitni znak. 

Fotografije Martina Para

Britanski fotograf koji je na svojim fotografijama uspeo da dokuči i prenese duh i karakter svoje nacije imaće zanimljivu izložbu u Londonu ovog proleća. Par je svetski poznat britanski autor, a u fokusu njegovog objektiva uglavnom su ljudi. Ovogodišnja izložba predstavlja portrete ljudi iz celog sveta, a poseban akcenat biće na radovima koji slikaju život Britanaca nakon EU referenduma. Pored veoma poznatih fotografija moći će da se vide i radovi koji do sada nisu izlagani. Izložba nazvana Only Human (Samo ljudi) na programu je National Portrait galerije u Londonu od 7. marta do 27. maja 2019. 

Gogenovi portreti

Nacionalna galerija u Londonu najavila je za jesen ove godine izložbu koja je u potpunosti posvećena portretima Pola Gogena. Mnogi radovi na njoj su iz Gogenove kasnije faze, iz vremena kad je počeo da napušta impresionizam i da se okreće simbolizmu. U ovoj kasnoj fazi Gogen je stvarao portrete s dubljim značenjem. U seriji autoportreta predstavio je niz personifikacija, a posebnu predstavu o sebi izrazio je na platnu Christ in the Garden of Olives (Hrist u bašti s maslinama) koje je nastalo 1889. godine.

Izložba u Nacionalnoj galeriji (Sainsbury Wing) predstaviće oko 50 radova – slike, radove na papiru, kao i trodimenzionalne objekte u različitim medijima – prikaze iz javnih i privatnih kolekcija iz celog sveta. Jedinstvena izložba portreta velikog francuskog postimpresioniste koji je živeo i stvarao u drugoj polovini XIX veka moći će da se pogleda od 7. oktobra 2019. do 26. januara 2020. 

Retrospektiva Leonarda da Vinčija

Renesansni genije Leonardo da Vinči umro je 2. aprila 1519. u dvorcu Clos Luce. U Francuskoj je proveo poslednje tri godine života, a radove koje je doneo sa sobom otkupio je Fransoa I. Leonardove fantastične slike postale su deo kraljevske kolekcije, i bile začetak kolekcije današnjeg Luvra zajedno sa još 22 umetnikova crteža.

Obeležavanje 500 godina od Leonardove smrti jedinstvena je prilika za Luvr da priredi veličanstveni omaž – retrospektivnu postavku na kojoj će biti izloženo pet velikih slika iz samog Luvra, druge slike za koje se smatra da su Leonardovo delo, i mnogi originalni Leonardovi crteži. Retrospektiva će predstaviti i najnovije rezultate istraživanja, kritička izdanja ključnih dokumenata, i zanimljive rezultate najnovije analize sprovedene u laboratorijama, ili tokom nedavnih konzervatorskih tretmana u Luvru.

Velika i značajna izložba posvećena Leonardu da Vinčiju, u pariskom muzeju Luvr (u dvorani Napoleon), realizuje se od 24. oktobra 2019. do kraja februara 2020. godine.