Nesvakidašnje beležnice reditelja Giljerma del Toroa
Horor film obično počinje tako što grupa mladih nesmotreno otvori knjigu koja vrišti koliko je zlokobna. Potom se iz kožnih korica izvuku manična čudovišta, spremna da im zagorčaju život. Bez glave obično ostaju lokalna laka ženska, kralj mature, šarlatan sklon opijatima i štreber dobrog srca. Na kraju preživi samo devica, ta precenjena fantazija prošlih vekova, ili nešto najbliže njoj, da se sa knjigom i avetima bori kroz bezbroj anemičnih nastavaka.
Više knjiga koje izgledaju kao da mogu da izazovu gorenavedeni krvavi pir postoji i u stvarnosti. Nastale su kada je reditelj Giljermo del Toro prestao da zapisuje ideje kao sav „normalan“ svet i postao opsednut svojim beleženicama. Kap crvene boje tamo ili ovamo, koliko da podseća na krv, zapisi na španskom i engleskom jeziku, stilizovani rukopis, šarene ilustracije i eto monstruma koji će se sa požutelih stranica preseliti na velika platna i iskeziti popularnoj kulturi u lice.
Koreni del Torovih beležnica nalaze se na početku njegove magične karijere. „Počeo sam sa diktafonom i snimao bih svaku ideju koja mi padne na pamet. Držao sam ga u džepu. Ali nikada nisam transkribovao te misli i izgubio sam trake“, priseća se reditelj. Eksperiment je nastavio na planerima, a sada koristi kožom povezane tomove koje je kupio u Veneciji tokom promovisanja filma Kronos, svog debitantskog ostvarenja.
Zabeležene ideje bile su u ranoj fazi mnogo jednostavnije. Korišćene su da bi se glumci ili dizajneri upoznali sa del Torovim mračnim težnjama, ali to je potrajalo dok otac izmaštanih čudovišta nije postao tata dve kćerke. Otkako su Marijana i Marisa ušetale u njegov život, kao roditelj piše i ilustruje sa daleko više pažnje. „Naveo sam u testamentu da su beležnice za njih. Mogu da ih podele na četvrtinu, prodaju, zadrže, urame, bace, zapale, šta god požele. Ali ono što će imati je svedočanstvo o radoznalosti. Mislim da beležnice ne ukazuju na to koliko znam, već koliko toga želim da znam, koliko sam razmišljao o različitim stvarima.“
Nažalost, pojedine pikanterije već su odneli zli duhovi. Rana beležnica o filmu Kronos sada je izgubljena. Zajedno sa stranicama nestao je i zapis o razgovoru koji je producent vodio sa predstavnikom Meksičkog filmskog instituta, prema čijem mišljenju je Kronos bio užasno ostvarenje osuđeno na zaborav i odsustvo sa festivala. U inat njemu, film je osvojio više od 20 nagrada i uspešno lansirao del Torovu holivudsku karijeru, u kojoj je do sada režirao filmove Mimikrija, Blejd II, Helboj, Panov lavirint, Oblik vode i druge.
„Gubljenje stvari takođe je deo procesa. Zato uvek kada govorim javno ističem da je veoma važno da u našem životu imamo talismane. Ako imaš zaista sjajan odnos sa predmetom i nešto mu se dogodi, to postaje deo priče“, rekao je reditelj koji je u londonskom taksiju ostao bez još jedne beležnice.
Bio je to presudan trenutak u njegovoj karijeri. Završio je snimaje filma Helboj i dvoumio se da li da za sledeći radni zadatak odabere Panov lavirint ili prihvati ponudu da režira film Fantastična četvorka. „Uvek kažem da je sve što se dešava šifrovana poruka. Kao što je Frojd rekao: ‘Ništa nije slučajno’. I pitao sam se zašto sam izgubio beležnicu. Konačno, rekao sam: Kapiram. Zato što sam na putu da izgubim sebe. Radiću na Panovom lavirintu“, objašnjava del Toro, koji je imao sreće koliko je težak (što je u njegovom slučaju sasvim prikladno poređenje) da mu taksista vrati izgubljeni predmet.
Prilikom unosa podataka u ponekad zastrašujuće beležnice, reditelj insistira na prividnom haosu. Nema čistunstva ukoliko se bavite hororom, niti je išta osim kršenja reda i poretka poželjno ako je cilj da se napravi sveska koja izgleda kao da je potekla od neupokojene veštice. Beležnice su del Torov katalog beštija, u kom jedna u drugu mogu gledati kreature iz veoma udaljenih filmova kao što su Blejd II i Panov lavirint. Razlog je vrlo jednostavan – on ne prati hronološki redosled i pitanje je da li će nešto što je osmislio završiti u bioskopu.
„Na kraju, savršenstvo je samo koncept – nemogućnost koja se protivi prirodi i koju koristimo da bismo mučili sebe. Proganjamo je, Bog zna da kao umetnici to moramo da radimo, ali konačno, kao što je rekao (vizuelni umetnik) Fridensrajh Hundertvaser, prava linija je čista tiranija. U umetnosti, kao i u životu, ljubav prema nesavršenosti je savršena ljubav“, kaže del Toro.
Jedinstvene beležnice mračnog ali ne i fatalistički nastrojenog rediteljskog uma nastavljaju da se popunjavanju. Nije teško zamisliti Meksikanca kako kuva novo grozomorno čedo u svom poznatom radnom okruženju – kući Blik Haus, u koju je smestio preko 500 originalnih umetničkih predmeta i ko zna koliko memorabilija, knjiga, voštanih figura i drangulija, povezanih sa njemu omiljenim umetnicima, književnicima i filmovima.
U decembru ove godine, u del Torovom novom filmu Nightmare Alley, trebalo bi da vidimo Bredlija Kupera, Kejt Blanšet i Runi Maru. Šta o tome misle njegove kćerke nije poznato. O beležnicama, međutim, naslednice imaju jasan stav. „Pogledaju ih s vremena na vreme, ali one crtaju u manga stilu tako da smatraju da su moji crteži užasni i za potpunu osudu“, rekao je dvostruki dobitnik Oskara.
Izvor: Guillermo del Toro and Marc Scott Zicree, Guillermo del Toro Cabinet od Curiosities (New York: HarperCollins, 2013).
Naslovna fotografija – dve stranice iz del Torove četvrte beležnice mešavina su ideja za film Helboj II i crteža iz serije ilustracija koje reditelj naziva Deca sa problemima (foto amazon.com)
