Od beba, do religije i društva: Uznemirujuća umetnička dela pozivaju na razmišljanje

Umetnost od posmatrača obično zahteva obrazovanje i vreme provedeno u razmišljanju. Ako neko, na primer, ne zna koje je tehnike Leonardo da Vinči uveo u renesansno slikarstvo, možda neće dovoljno ceniti njegove radove. Ako ne zna da je Mikelanđelo namerno ostavio pojedine skulpture nedovršenim, onda će u njima verovatno videti lenjost autora. Ako mu nije poznato da je Pikaso mogao vešto da naslika i realističnu sliku, mnogi radovi španskog umetnika mogli bi ga podsetiti na precenjene škrabotine kakvog amatera.

Spisak nerazumevanja umetničkih dela kroz istoriju verovatno višestruko prevazilazi trenutke valjane procene namere autora. Potrebno je zaista mnogo samopouzdanja da bi se pod takvim okolnostima jedno mišljenje proglasilo konačnim. U lavini zaključaka pobedu odnose opravdani argumenti i proverljivi podaci, neophodni za stvaranje konsenzusa. Ne smemo zaboraviti ni vreme. Mona Liza, na primer, nije bila oduvek vrednovana koliko je danas.

Uzimajući u obzir previranja sveta u kom živimo, i konteksta u kom je delo nastalo, seciranje više aspekata postaje od suštinske važnosti. Baviti se umetnošću znači baviti se različitim pogledima, izvorima, mišljenjima i epohama. Tolerancija se ne prepoznaje kao problem, već kao vrednost. Drugim rečima, savremena umetnost ne postoji bez slobode. Stvaralac pod stegama ideologije, konvencije ili morala obično ne može da iskaže sve što želi, jer njegov rad ostaje u službi diktata. Bilo da naredbe dolaze od pojedinca, društva, religije ili institucije, umetnost se pod njihovim teretom obično pretvara u kič, banalnost ili odraz intelektualne lenjosti. Moć pojedinih radova nestaje, jer se prema određenim društvenim problemima ne mogu postaviti kritički, angažovano, iskreno i u punoj snazi.

Trenutno, mi živimo umetnički antipod. Grupa huligana upala je nedavno u zemunsku galeriju Stara kapetanija, bacila suzavac i pocepala radove na izložbi Momci. Povod je bio Kenjkavac, ilustracija bebe sa sekirom u glavi, koja je nastala 1995. godine. U nemogućnosti da se crtež adekvatno protumači, odvojen je od vremena u kom je nastao. Doživljen je ili bukvalno, ili su mu neopravdano dodati novi narativi. Povezivanje sa satanizmom, na primer, moralo bi da podrazumeva bar nekakvu povezanost ilustracije sa religijskom praksom. Kako to nije slučaj, može se slobodno reći da je došlo do dodatnog učitavanja od strane posmatrača, koji su umesto argumentovane rasprave ušli u subjektivno iskonstruisane fantazije.

Dok su autori radova u otvorenom pismu rastumačili sopstvena dela, i objasnili da je Kenjkavac ironičan prikaz cenzuri naklonjenih devedesetih, kada su u Srbiji oni koji mnogo „kenjaju“ (odnosno, oni koji su prema mišljenju vlasti mnogo i neprimereno pričali) mogli da očekuju sataru u glavu, već je bilo kasno. Ministarstvo kulture i informisanja više puta se obratilo javnosti tekstovima kojima je, pored razračunavanja sa pojedincima i institucijama, zauzelo ulogu kritičara, nazivajući radove skarednim, nemoralnim i patološkim.

Umetnost uvek ima više slojeva, politika samo jedan. Osim ako ne rade po narudžbini, umetnici nisu dužni da tetoše bilo čija osećanja i moralna načela, niti je prihvatljivo da zbog svojih radova dobijaju pretnje smrću. Kao što stručni ljudi dobro znaju, doba pejzaža odavno je prošlo. Na listi koja sledi možete se upoznati sa nekim od bezbroj umetničkih dela, koja nedvosmileno pokazuju da su zastrašujući ili kontroverzni prikazi neodvojivi od umetnosti.

Pokolj mladenaca vitlejemskih na pravoslavnim ikonama

Prikazi nasilja mogu se pronaći čak i na strogo definisanim pravoslavnim ikonama, koje su nekada, u vreme kada je većina ljudi bila nepismena, imale obrazovnu ulogu. Pokolj mladenaca vitlejemskih prikazuje izmišljenu priču opisanu u Bibliji, prema kojoj je judejski kralj Irod Veliki naredio masovno ubijanje novorođenčadi.

Vrt uživanja, Hijeronim Boš, 1500-1505.

Holandski renesansni slikar Hijeronim Boš verovatno je najpoznatiji po triptihu Vrt uživanja, čiji detalji kriju mnoge neobične, lascivne i za to vreme neočekivane predstave.

Judita odrubljuje glavu Holofernu, Artemizija Đentileski, 1614-1620.

Motiv Judite i Holoferna više puta je zabeležen na slikarskim platnima. Jednu verziju ove biblijske priče, o lepotici koja je namamila neprijateljskog vojskovođu i odsekla mu glavu, naslikala je Artemizija Đentileski, retka umetnica iz vremena kada je slikarstvo bilo gotovo isključivo muški posao.

Pokolj mladenaca vitlejemskih, Nikola Pusen, 1625-1632.

Mnogi umetnici pozabavili su se temom ubijanja vitlejemske dece kada je ona prešla u svet stilizovanijeg slikarstva. Francuski slikar Nikola Pusen bio je jedan od njih, a njegov Pokolj mladenaca vitlejemskih urađen je prema baroknim načelima. 

Saturn proždire svog sina, Peter Paul Rubens, 1636. i Fransisko Goja, 1819-1823.

Rubensova zastrašujuća slika prikazuje Hrona, vođu Titana, kako proždire svog sina. Moguće je da je, oslanjajući se na nju, Fransisko Goja naslikao svoju verziju ovog mitskog događaja, koji se može tumačiti kao komentar o ceni moći, surovosti protoka vremena i na druge načine.

Spiritual America, Ričard Prins, 1983.

Poznata glumica Bruk Šilds pozirala je naga ispred fotografa Gerija Rosa 1976. godine, kada je imala samo deset godina. Ričard Prins je kasnije fotografisao Rosov rad i napravio jedno od retkih dela oko kog se još uvek lome koplja. Da li je maloletna Bruk Šilds i dalje Rosov neprimeren rad ili jednako kontroverzan Prinsov komentar na društveno licemerje i iskorišćavanje dece u svetu zabave?

Piss Christ, Andres Serano, 1987.

Fotograf Andres Serano primetio je da se raspeće pretvara u proizvod i prodaje svuda. Kao hrišćaninu, to mu se nije dopalo. U želji da iskritikuje komercijalizaciju, uramio je jedno raspeće potopljeno u urin. Piss Christ je osvojio glavnu nagradu galerije SECCA, koja je delimično sponzorisana udruženjem podržanim od vlade Sjedinjenih Država, što je izazvalo posebnu buru u javnosti.

La Nona Ora, Mauricio Katelan, 1999.

Mauricio Katelan, jedan od najpoznatijih italijanskih umetnika, predstavio je realističnu skulpturu pape Jovana Pavla II, koji leži na zemlji pogođen meteorom. Rad je prikazan u više zemalja i tumačen na različite načine. U njemu se na simboličan način može videti breme koje je na papu postavila božanska sila, isticanje da su ljudi ranjivi uprkos velikoj moći i težina sekularizma koja nije nimalo laka po katoličanstvo.

The Young Family, Patricija Pićinini, 2002.

Skulptura čudnovate zveri sa decom nema nikakve veze sa satanizmom. Australijska umetnica Patricija Pićinini preispituje biotehnologije, manipulacije genima i naš odnos sa životnom sredinom.

Tree, Pol Mekarti, 2014.

Parižani nisu bili oduševljeni skulpturom Tree, kopijom dilda za analnu upotrebu, koja je osvanula na trgu njihovog grada. Američki umetnik Pol Mekarti osvrnuo se ovim 24 metra visokim radom na božićnu jelku i Božić. „Francuska će uvek biti na strani umetnika“, rekao je francuski predsednik braneći Mekartijevo delo.

Skulpture Sema Džinksa

Skulpture Sema Džinksa toliko su realistične da ih je gotovo nemoguće razlikovati od živih osoba. Bebe, neobična Pijeta, ljudi sa lisičijim glavama i drugi, blaži motivi, zaštitni su znak uznemirujućeg opusa ovog australijskog umetnika.

Amerika, Mauricio Katelan, 2016. i Fontana, Marsel Dišan, 1917.

Katelan je napravio još jedno delo koje bi se moglo smatrati skandaloznim. Skulptura Amerika predstavlja upotrebljivu wc šolju napravljenu od zlata, omiljenog metala američkog predsednika Donalda Trampa. Kako je bez problema instalirana u toaletu Gugenhajmovog muzeja u Njujorku, američki građani bukvalno su mogli da uriniraju po nečemu što nosi ime njihove zemlje.

Gotovo vek ranije, nešto slično uradio je Marsel Dišan. Njegov pokušaj da 1917. izloži običan pisoar, kog je nazvao Fontana, često se opisuje kao jedan od najvažnijih u svetu umetnosti. Tumači se kao kritika umetničke scene, ali i kao događaj koji je najavio suverenu vladavinu ideja nad zanatskim umećem u galerijskom prostoru.

Naslovna fotografija – detalj slike Saturn poroždire svog sina i ikone Pokolj mladenaca vitlejemskih (izvor: iconandlight.wordpress.com, wikimedia.org)