Odlazak stripovske legende: Fantazmagorični svetovi Ričarda Korbena nastavljaju da žive i nakon njegove smrti
Kao i uvek u životu, sve što ima početak mora da ima i kraj. Vest da je početkom decembra preminuo američki strip-umetnik i ilustrator Ričard Korben (1940-2020) brzo je obišla čitav svet i odjeknula među svima onima kojima je deveta umetnost bliska srcu. Svako ko, pa makar i sasvim površno, prati strip, do sada se već svakako sreo sa radovima ovog talentovanog i plodnog autora. Korben je bio jedan od najpoznatijih i najvoljenijih svetskih strip-umetnika, proslavljen svojim fantazmagoričnim pričama nacrtanim u prepoznatljivom stilu. Svoju crtačku karijeru započeo je krajem 60-ih u tzv. andergraund publikacijama, da bi početkom 70-ih prešao u izdavačku kuću Voren. Njegove kratke horor i naučno-fantastične priče su u to vreme krasile stranice popularnih strip-magazina Creepy, Eerie, 1984 i Vampirella, a krug poklonika se brzo širio.
Korben je do 1978. objavio nekoliko desetina priča u ovim publikacijama, radeći ih sam ili u paru sa nizom scenarista, sve vreme eksperimentišući sa stilom, bojama, pristupom… Četrdeset kratkih priča iz ovog perioda Korbenove karijere sakupljeno je u izdanju Creepy predstavlja: Ričard Korben koje je na srpskom objavio Darkwood u okviru edicije Jezovnik. Ovo reprezentativno izdanje na gotovo 350 strana obuhvata najvažnije trenutke iz tog dela Korbenove karijere i predstavlja odličnu početnu tačku za upoznavanje sa njegovim radom. Svi korbenovski elementi su tu prisutni u punom sjaju: er-braš tehnika koja daje „trodimenzionalnost“ crtežu, snažan upliv horora i naučne fantastike, gola tela i krvoproliće, kao i dosta humora: što crnjeg, to bolje. U najkrećem: sublimat Korbenove poetike.
Korbenovi radovi postali su u drugoj polovini 70-ih nezaobilazni u francuskom strip-magazinu Métal Hurlant, a zatim i u njegovom američkom ekvivalentu – kultnom Hevi metalu. Ljubitelji stripa u Srbiji su se sa Korbenom prvi put sreli na stranicama Stripoteke tokom 80-ih gde su, u po 15-20 brojeva u nizu, u nastavcima, objavljivani njegovi duži stripovi. U Stripoteci su tako, „na kašičicu“, domaćoj publici predstavljeni Korbenovi ključni radovi: Bladstar (1976), Svet mutanata (1978/79) i Den (1978), izazvavši oduševljenje i zgražavanje, neretko i istovremeno. Ovi stripovi su, naime, bili toliko revolucionarni po stilu i sadržaju, da je čak i letimičan pogled na table bio dovoljan kako bi se shvatilo da je pred vama nešto što ranije niste imali prilike da vidite.
Ričard Korben je, neosporno, bio majstor koji je izvanredno poznavao ljudsku anatomiju. Iako uvek bar delimično karikaturalni, likovi koje je stvarao poseduju plastičnost i „telesnost“ kao retko koji u istoriji stripa. Njegovi junaci su po pravilu mišićavi, četvrtastih vilica, ponekad čak i potpuno nagi (kao u slučaju Dena), dok junakinje najčešće krase ogromne grudi i slapovi duge plave kose. Stvarajući ih, Korben je posegnuo za arhetipovima i odveo ih u krajnost. Golotinja i nasilje su, u većoj ili manjoj meri, u središtu svih Korbenovih ključnih dela, što ga je dovelo na udar cenzure. Posmatrano iz današnje perspektive, upravo su njegovi radovi s kraja 70-ih i početka 80-tih ti koji su pomerili granice u svetu stripa – oni su čitaocima ponudili do tada neviđene svetove pune najvećih užasa i užitaka. Fantazmagorično i sočno, beskompromisno i eksplicitno; to su neki epiteti kojima se može opisati Korbenovo stvaralaštvo. Njegov er-braš, u kombinaciji sa drugim tehnikama, zaista je moćno oružje.
Od 1986. do 1994. godine, Korbenova izdavačka kuća Fantagor Press objavila je brojne stripove (uključujući nastavke Dena i Sveta mutanata), mada su ovi radovi po dometu i značaju vidno zaostajali za onim koji su im prethodili. Korbenova karijera je ušla u novi zenit početkom dvehiljaditih – tokom poslednjih 20 godina sarađivao je sa najpoznatijim svetskim izdavačkim kućama (uključujući DC i Marvel), crtao je Hulka, Panišera, Helblejzera, Helboja, Konana i priče smeštene u svet Osmog putnika, a ostaće upamćen i po adaptacijama priča i pesama horor klasika kojima se periodično vraćao tokom čitave karijere. Darkwood je svojevremeno objavio album Kuća na granici (u SAD premijerno publikovan 2000. godine) koji je zasnovan na istoimenom romanu nepravedno skrajnutog Vilijama Houpa Hodžsona (1877–1918), kao i dve zbirke Korbenovih kratkih priča nastalih krajem prve decenije XXI veka (Leglo strave: Hauard Filips Lavkraft i Leglo strave: Edgar Alan Po). Ovi zreli radovi svakako zaslužuju pažnju poklonika, ali ostaje žal što na srpskom u formi luksuznih albuma nisu objavljena Korbenova ecencijalna remek-dela iz poznih 70-ih: Svet mutanata i Den. To je dug koji se što pre mora odužiti, posebno sada kada velikan više nije među živima i kada su se stvorili svi uslovi za rekapitulaciju i podvlačenje crte.
Naslovna ilustracija: Richard Corben
