Šta se krije iza platna: Maneov „Doručak na travi“

Slika se originalno zove Le Déjeuner sur l’herbe, ali je njen prvobitan naziv bio Le Bain, iliti – Kupanje. U pitanju je tehnika ulje na platnu, a dimenzije slike su 2.08 m x 2.64 m. A, kao što znate, naslikao ju je Eduar Mane, 1862-1863. godine. Doručak na travi je prvobitno bio odbijen od strane žirija, pa se nije pojavio na Salonu, već na Salon des Refusés, sa ostalim neprihvaćenim i nešto kontraverznijim radovima. Slika je danas izložena u muzeju D’Orsay u Parizu, a njena manja ranija verzija u Courtauld galeriji u Londonu.

Nije lako razaznati o čemu je slika zapravo, ali u tome i jeste poenta. Hajde da pokušamo da bolje razumemo Maneovu ideju, analizirajući samu sliku, ali i kontekst vremena u kom je nastala.

Na Doručku na travi prikazane su dve muške i dve ženske figure, koje se nalaze u nekom skrivenom ruralnom okruženju. Muškarci su komplet obučeni poput dva dendija, dok je jedna od žena obnažena, a druga potpuno naga. Oni su negde van grada, sakriveni u pejzažu, daleko od pogleda drugih ljudi, na (kao što naslov sugeriše) doručku na travi u vidu piknika.

U pitanju su četiri sasvim moderne pariske figure, evidentno savremenici samog slikara. U tome i jeste bio problem, jer nisu prikazani glorifikovani likovi iz mitologije ili religije, tako tipični za taj period u slikarstvu. Naprotiv, na slici su obični ljudi obučeni u odeću karakterističnu za to vreme.

S leve strane vidimo nagu žensku figuru, pored koje sedi zamišljeni muškarac zagledan u daljinu, čak tamo negde izvan slike. S desne strane sedi drugi muškarac, koji se uz neobičan gest rukom obraća muškarcu prekoputa sebe. U dnu slike imamo još jednu žensku figuru, koja se nalazi u nekakvoj vodi. Njen pogled je spušten nadole, ali ono što zbunjuje jeste koliko je ona nesrazmerno velika u odnosu na drugi plan u kome se nalazi. Zapravo, na ovoj slici Mane se namerno igrao sa pogrešnim proporcijama, dimenzijama, i dubinom. Deluje kao da devojka u pozadini nešto želi da izvuče iz vode, ali kada se bolje pogleda njena ruka se direktno nadovezuje na šaku momka koji gestikulira.

Gola ženska figura s leve strane veoma je osvetljena; njena bela koža, i skoro nijedna senka na telu čine da izgleda neprirodno u odnosu na okruženje. Ako bolje pogledate deo na kom je razasuta hrana, primetićete da je to zapravo odeća dotične gole dame. Vide se plava haljina i slamnati šešir, što ukazuje da je ona samovoljno odlučila da se razgoliti, mada je zadržala decentne minđušice na ušima. Iako mnoga feministička tumačenja nipodaštavaju ovu sliku, iza detalja koji se na njoj nalaze moglo bi se zapravo zaključiti da su upravo žene te koje su slobodne, koje dominiraju, i odlučuju.

Mane se na neki način rugao klasičnom slikarstvu. Pejzaž u dubini deluje nedovršeno, i vide se nemarni potezi četke, što je bilo netipično za to vreme, kada je na slikama sve bilo završeno, i ispolirano do detalja. Eduar je veoma dobro razumeo principe i pravila tradicionalnog slikarstva, što samo govori kako ih je svesno kršio. Tako je nesvesno utabao put modernizmu XIX i XX veka.

Ipak, za Doručak na travi Mane je bio veoma inspirisan Ticijanovom slikom Pastoralni koncert, i Rafaelovom slikom Parisov sud. Kao uzor za dvojicu muškaraca poslužila su mu rođena braća Eužen i Gistav, dok je za golu ženu pozirala njegova muza Viktorin Maron.

Putem ove slike Eduar Mane se poigrava sa posmatračem tako što mu sugeriše razne narative, i nikad mu ne otkrije istinu koja se krije iza scene na travi. Posebno je interesantno to što naga ženska figura gleda direktno u nas, odnosno pravo u oči posmatrača. Ona kao da svojim pogledom pita: „U šta gledaš?“, ili „Šta misliš da ovde vidiš?“ Ili, pak, na kraju: „Da ne bi možda hteo da nam se pridružiš..?“

Naslovna slika: www.fr.wikipedia.org