Sve što niste znali o Vinsentu van Gogu

Iako je bio neshvaćen i nepriznat za života, slikar Vinsent van Gog promenio je istoriju slikarstva i zasigurno je jedno od najvećih imena ove grane umetnosti. Vezuje se sa period postmodernizma, a njegov bogat opus koji čini čak 2000 slika i crteža, uticao je i na druge pravce slikarstva, kao što su favizam i ekspresionizam. U redovima koji slede otkrićete neke manje poznate detalje iz njegovog života. Verujemo da ste nestrpljivi, te se udobno smestite, pa polako krećemo…

1. Prezirao je tržište umetnosti

Ovaj umetnik otvoreno je pokazivao revolt prema činjenici da se umetnička dela posmatraju kao roba. Kao mladić proveo je 8 godina u galeriji u vlasništvu umetničke kuće Goupil & Cie, prvo u Hagu, a zatim i Londonu i Parizu. Međutim, otpušten je nakon što je pred kupcima negodovao iz navedenih razloga. Kada se 1888. godine preselio u Arle, otvorio je atelje na trgu Lamartin, u čuvenoj žutoj kući, koju je sam prekrečio. Tu je okupio komunu slikara, čiji članovi su se posvetili istraživanju i ekperimentisanju, daleko od uspostavljenog tržišta umetnosti.

2. Bavio se sveštenstvom

Ubrzo nakon što je ostao bez posla u galeriji, Vinsent van Gog zaputio se natrag u Englesku, gde je spoznao duhovnost, te se upustio u taj svet. Prvobitno je predavao u jednom internatu, da bi zatim postao pomoćnik jedne katedrale. Godinu dana, od 1877. do 1878. godine, izučavao je teologiju u Amsterdamu i Bazelu, u čemu se nije najbolje pokazao, te je postao pastor. Ovaj neuspeh učinio ga je depresivnim u periodu koji je usledio, ali i odredio dalji, umetnički put.

3. Služio se autoportretom u eksperimentalne svrhe

U periodu između 1886. i 1889. godine, Vinsent van Gog naslikao je više od 20 autoportreta, uglavnom manjeg formata, i to tokom boravka u Parizu. To mu je omogućavalo da istražuje različite stilove i tehnike koje je primenjivao tokom stvaranja drugih dela. To se jasno može uočiti na slikama koje se nalaze u privatnim kolekcijama muzeja u Amsterdamu, koji je nazvan po njemu, zatim Orseju u Parizu i Metropoliten muzeju u Njujorku. Portret bez brade nastao 1889. godine, prodat je za neverovatnih 71.5 miliona američkih dolara 1998. godine, čime je postao jedan od najskupljih slika na svetu.

4. Tokom života je prodao svega jedno delo

Slikarov brat, Teo van Gog, koji je po zanimanju bio trgovac umetninama, prodao je ulje na platnu Crveni vinograd, na kome je predstavljena berba grožđa, slikarki Ani Bok, za 400 franaka. Međutim, tek nakon smrti Vinsenta i Tea van Goga, udovica drugog, i otac Tangi, koji je bio kolekcionar i bavio se trgovinom umetninama, postarali su se da slike pronađu kupca. Interesantno je da je jedan od prvih interesenata bio slikar Edgar Dega.

5. Proveo je godinu dana u duševnoj bolnici u gradiću Sen Remi de Provans

Depresija koja mu je bila svojstvena, povratila se 1889. godine, te je odlučio da pomoć zatraži u ustanovi za mentalne bolesti. Tu je proveo godinu dana, sve dok ga brat nije nagovorio da mu se pridruži u gradiću Over sur Oaz. Kroz prozor sobe posmatrao je žitna polja, koja će mu poslužiti kao inspiracija za seriju dela. Iako su ovaj period obeležili usponi i padovi, Vinsent je bio veoma produktivan, a slika Perunike nastala je u dvorištu bolnice.

6. Odsekao je sebi uho nakon rasprave sa Polom Gogenom

Čuvena epizoda koja se i danas prepričava, odigrala se 1988. godine, u gradiću Arle, a ovekovečena je na dva autoportreta. Govorimo o periodu nastanka slikarske komune, kojoj se priključio i prijatelj Pol Gogen. Međutim, tokom radova na nekropolisu, dolazilo je do neslaganja, sve dok 2. decembra 1888. godine, Vinsent van Gog nije pronađen kako leži na krevetu odsečenog uha. Najčešće su se mogle čuti priče da je reč o samoozleđivanju, odnosno da je slikar to sebi učinio oštricom u trenucima pomahnitalosti, a zatim odneo na čuvanje jednom od komšija. Ipak, dvoje nemačkih akademika u svojoj knjizi navode da je Gogen odgovoran za ovaj nemili događaj i čak opisuju detalje.

7. Imao je bogatu kolekciju pisama

Više od 800 pisama, od kojih je okvirno dve trećine adresirano na njegovog brata Tea, pronađeno je nakon slikarove smrti. I u vezi okolnosti pod kojim je okončao život postoje polemike, ali se pretpostavlja da je pucao sebi u grudi. Sačuvana kolekcija pruža uvid u duševna stanja umetnika, koji je bio napaćen, ali i duboko depresivan, te u nastanak njegovih čuvenih dela. Postoji roman na čijim stranicama se nalazi sadržina pisama, a naslovljen je Pisma bratu. Postoji čak 6 tomova, koji se čuvaju u muzeju u Amsterdamu.

8. Bio je nadahnut japanskim duborezima

Tokom druge polovine 19. veka, uspostavljena je trgovinska razmena između Japana i Zapada, pa su tako i umetnička dela pronašla put do Evrope. Vinsent van Gog zainteresovao se za drvorez. Upravo tako je došao na ideju za stvaranje ulja na platnu pod nazivom Bademovo drvo u cvatu, nastalo u godini smrti. Vešto je povezao polja Provanse sa umetnošću drugog kraja sveta, koja je umnogome uticala na i stvaraoce impresionizma.

Izvor: Vogue France