U Novom Sadu otvoren 21. Beogradski festival igre – prizori koji se pamte

Ovogodišnje 21. izdanje Beogradskog festivala igre svečano je otvoreno spektakularnim nastupom Kompanije igre Opere Geteborga na Velikoj sceni „Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Remek-dela dvoje vodećih koreografa današnjice, „Proklizavanje” Damjana Žalea i „SAABA” Šaron Ejal, ostavili su publiku „prikucanom” za stolice od oduševljenja.

U do poslednjeg mesta ispunjenoj sali, među prisutnima su bili i ministarka kulture Maja Gojković, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, predstavnici gradskih i pokrajinskih vlasti i brojni ambasadori.

Žale i Ejal pokazali su zašto su trenutno najsjajnije koreografske zvezde savremene igre – prizori iz ova dva komada publika će zaista pamtiti.

„Proklizavanje” je jedan od verovatno tehnički najzahtevnijih komada koje je Beogradski festival igre ikada realizovao, jer se igrači kreću, odnosno, proklizavaju, po ogromnoj platformi nagnutoj za 34 stepena.

Njihova borba sa strmim usponom i gravitacijom zadivljujuće je graciozna. Bilo da se spuštaju sa vrha nadole, imitirajući bestežinski let astronauta, bilo da se hrabro probijaju od dna ka vrhu, umetnici švedske trupe pokazuju retko viđeno majstorstvo u ovoj „metafori čovečanstva” sa svim njegovim usponima i padovima, snagama i ranjivostima.

„SAABA” Izraelke Šaron Ejal, česte gošce Beogradskog festivala igre, donela je njen prepoznatljiv koreografski stil, takođe fokusiran na odnos igrača sa podlogom, doduše, sa drugačijim efektom – ovde oni kao da pokušavaju da je izbegnu.

To čine pažljivo dodirujuci po njoj sitnim, ritmičnim koracima, skoro sve vreme na visokim polu-prstima, izvijajući tela u najneverovatnije poze, sa prefinjenim radom izvajanog korpusa i ruku.

Na trenutke, komad deluje kao daleki odjek nekog futurističkog Labudovog jezera.

Uz sjajnu muziku Orija Lihtika, sa ritmovima od tehno hausa do bluza, i diskretne i nežne kostime Marije Gracije Kjuri iz „Diora”, igrači Opere Geteborga pokazali su svu raskoš talenta i fantastičnu sposobnost da, istovremeno, istaknu svoje individualnosti i budu deo savršeno skladne grupe.

Festival je svečano otvorio Konstantinos Rigos, koreograf, reditelj i savremeni umetnik iz Grčke, aktuelni direktor Baleta Opere u Atini. Njegov komad „Winterrise” u izvođenju Državnog pozorišta Grčke iz Soluna, otvorio je prvi Beogradski festival igre 2004. u Sava centru.

Rigos se osvrnuo na dokumentarni film o prvih 20 godina festivala, koji je pogledao po dolasku u Beograd.

– Kroz taj film ponovo sam razumeo svu snagu i važnost ovog festivala. Treba da se setimo da je njegova priča počela kada je reč savremena igra još bila nepoznata. Pomalo smo se brinuli kako će se dalje razvijati, ali ubrzo je pokazao da će postati važan i danas je jedan od najvažnijih u Evropi – ocenio je Rigos, zahvalivši publici što je prigrlila festival.

Direktorka Festivala, Aja Jung, podsetila je da je do sada kroz festival prošlo preko 500 izvedenih naslova, a da 21. izdanje ima zadatak da predstavi „sve one tanane, a savršene, različitosti koje svet, baš kao i umetničku igru, čine zanimljivim i važnim”.

Ona je istakla da festival prave za generacije kojoj pripada i Maja, učenica Baletske škole Nacionalne fondacije za igru, zaštitno lice ovogodišnjeg Festivala.

– Ako učinimo da za njih pozorište bude mesto otkrivanja i susreta, to je dokaz da smo bili dovoljno hrabri i otvoreni da se tokom dve decenije trajanja menjamo, nudeći uvek najsavremenije i najinspirativnije produkcije. One treba da izmene ugao posmatranja, nateraju na razmišljanje ili, bar, opčine lepotom i darom, pokretima i veštinama, ali i slikama i prizorima koje se pamte za ceo život – poručila je Aja Jung.