Uzbudjivo istraživanje Topčidera

Šetnja Kulturna baština Topčidera, obilazak mirne i zelene oaze našeg grada i upoznavanje tamošnjih muzeja i legata odvija se jednom mesečno, već nekoliko godina. Interesovanje je veliko, a sa dragocenostima Topčidera zainteresovane upoznaju istoričarke umetnosti Ana Knežević i Ivana Zatežić.

U razgovoru za City Magazine Ivana Zatežič objašnjava da je sve počelo 2017, kada su njih dve osmislile prvu šetnju i realizovale je u okviru Dana evropske baštine. Obišle su i predstavile Muzej afričke umetnosti, Legat Petra Lubarde i kuću Kralja Petra, a potom se čitava priča raširila, u šetnju je uvršten i obilazak drugih umetničkih institucija na Topčideru.

„Topčider je oduvek bio pomalo izdvojen, iako nije daleko od centra, a ljudi često i nisu svesni sadržaja koji se tu mogu pronaći. To je zelena oaza Beograda, i divan kraj za šetnju tokom čitave godine, a tu su naravno brojne kulturne institucije, i svaka od njih ima svoju, posebnu i zanimljivu istoriju. Mi smo kroz našu šetnju neke od njih povezale, a s obzirom na to da nismo još uvek iscrpele potencijal ovog kraja, planiramo da uključimo i neke nove objekte. Trenutno obilazimo ukupno sedam institucija: Muzej afričke umetnosti, Legat Petra Lubarde, Kuću kralja Petra, Arhiv Jugoslavije, Javni akvarijum i tropikarijum, Muzej Vespe i kuću Olge Jančić”.

Ivana objašnjava da je sa Anom osmislila šetnju dok su još bile na praksi – ona u Legatu Petra Lubarde, a Ana u MAU, te da je reč o posebnom vidu međuinstitucionalne saradnje u organizaciji Muzeja afričke umetnosti i Kuće legata (Legat Petra Lubarde). (Kuća Legata je instituticija grada Beograda koja postoji 15 godina i vodi računa o legatima u našem gradu)

Naša sagovornica dodaje i da je teško u jednom dahu obići sve dragocenosti Topčidera. Zbog toga su osmislili koncept u kom je svaka šetnja drugačija – u svakoj se obilaze tri institucije ( i svaki put se različito kombinuju), a  detaljne najave mogu se videti na sajtu Muzeja afričke umetnosti – www.mau.rs.

Pored priče o umetnosti, vrednim zbirkama, prelepoj arhitekturi, značajnim umetnicima… atraktivna topčiderska šetnja nudi i priču o razvoju Beograda, i mnoge detalje iz istorije.

Tako se može saznati da je ovaj kraj specifičan zbog načina na koji se razvijao – nekada je bio prekriven vinogradima, a tokom druge polovine XIX i prve polovine XX veka postao je deo grada u kom imućniji građani počinju da grade svoje vile i letnjikovce. Mnoge kuće iz tog vremena mogu se videti i danas, a neke od njih su promenile namenu, i vlasnike, i postale ambasade, legati. Nakon Drugog svetskog rata na Topčideru su se naselili i mnogi umetnici. Zbog svojih stanovnika i uređenosti Topčider je oduvek važio za elitniji deo Beograda.

Stecište značajnih umetnika

Neki od čuvenih stanovnika ovog kraja bili su i slikar Petar Lubarda, i vajarka Olga Jančić. Jedan od najznačajnih jugoslovenskih slikara uselio se 1959. godine u prelepu kuću nedaleko od topčiderskog Hajd parka. U njoj je živeo i stvarao do smrti, 1974, a u testamentu je naveo da svoju zaostavštinu želi da pokloni gradu Beogradu. Kuća Petra Lubarde je vremenom postala Legat, otvorena je za javnost, i u njoj se može videti deo Lubardinog opusa, umetnikov atelje, kao i razni lični predmeti. Renovirana je pre nekoliko godina, a na samom ulazu posetioci mogu pogledati dokumentarac o Lubardinom životu.

Nedaleko od Topčiderske zvezde je i neobična i zanimljiva kuća vajarke Olge Jančić, pionira moderne skulpture u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata. Određen broj skulptura ove umetnice poklonjen je gradu kao Legat Olge Jančić, a njena kuća i skulpture koje nisu poklonjene su u privatnom vlasništvu porodice. Kuća Olge Jančić nije otvorena za javnost, ali se zahvaljujući ljubaznosti njene porodice može posetiti u okviru šetnje Kulturna baština Topčidera. Posetioci imaju priliku da vide zanimljiv enterijer kuće u kom su atelje i životni prostor, kao i veliko dvorište sa brojnim skulpturama.

Jedinstveni beogradski muzeji

U priči o topčiderskim muzejima Ivana Zatežić ističe značaj Muzeja afričke umetnosti čiji su osnivači dr Zdravko i Veda Pečar. Muzej se nalazi u ulici Andre Nikolića, koja se pruža pravo od Topčiderske zvezde.

„Dr. Zdravko Pečar, jugoslovenski ambasador u zemljama zapadne Afrike, i njegova supruga, Veda Zagorac, proveli su u Africi više od 20 godina, stekli široko poznavanje afričke istorije, kulture i umetnosti, i počeli da sakupljaju razne predmete. Njihova kolekcija je poklonjena gradu Beogradu, i za nju je izgrađen sasvim nov muzejski objekat. Muzej je otvoren 1977. godine. Najvažnija razlika između Muzeja afričke umetnosti u Beogradu, i ostalih kolekcija afričke umetnosti u Evropi je to da naš Muzej nije rezultat kolonijalizma, već upravo suprotno, prijateljske politike Nesvrstanih, i činjenice da su svi predmeti doneti u Jugoslaviju legalnim putevima.”

Na topčiderskoj adresi nalazi se i zanimljiv Kuća kralja Petra, smešten u kući iz 1896, u kojoj je Petar I  Karađorđević proveo poslednje dve godine života, nakon Prvog svetskog rata. Kuća je danas vlasništvo opštine Savski venac, ima neveliku stalnu postavku, spomen-sobu u kojoj su izloženi lični predmeti kralja Petra, i deo koji se koristi za privremene izložbe i razne kulturne manifestacije.

Organizovane šetnje prilika su i da se poseti i neobičan i nostalgičan Vespa muzej, privatni muzej Vladana Konstantinovića Štaleta u Brzakovoj ulici (Muzej je inače, otvoren za javnost, ali se posete zakazuju). Grupa entuzijasta, zaljubljenika u vespe, otvorila je ovaj muzej 2012. godine. Izloženi su modeli vespi iz prošlog veka (od četrdesetih do osamdesetih godina), i dočarana romantična i nostalgična priča o beogradskim vesparošima, o jednom posebnom životnom stilu, i nekadašnjem načinu života.  

U priči o topčiderskim šetnjama Ivana Zatežić ističe dosadašnje veliko interesovanje za njih. Pominje i da su šetnje oganizovali na engleskom jeziku, kao i da je moguće organizovati šetnju po meri, koja posetiocima nudi mogućnost da sami odaberu tri lokacije i zakažu poseban termin.

A dosadašnji posetioci šetnje, navodi Ivana, uglavnom su komentarisali kako nisu ranije imali priliku da na ovaj način obiđu Topčider.

„Ljudi često i nisu sigurni šta sve ovde ima, pa se prijatno iznenade brojnim sadržajima ovog dela grada. Veliki broj posetilaca ulazi u institucije koje posećujemo po prvi put, pa su česti komentari kako je šteta što ljudi ovde ne dolaze više i češće.”

Šetnja Kulturna baština Topčidera organizuje se jednom mesečno, svake poslednje subote u mesecu, i traje u proseku između dva i po i tri sata. Naredni termin je 29. februar u 11 h, slede prolećne šetnje 30. marta, i 25. aprila. Obavezno je prijavljivanje na mejl kulturnabastinatopcidera@gmail.com, a cena ulaznice je 500 dinara po osobi.

Fotografije: KBT (Muzej afričke umetnosti)