10 najboljih filmova u 21. veku

Produkcija novih filmova nikada nije bila masovnija nego što je to u poslednje vreme, pa je ponekad teško ispratiti šta je sve novo vredno naše pažnje. U toj gunguli, neki filmovi pronađu svoje mesto pod suncem i osvoje publiku, dok neki pravu šansu dobiju tek kada do gledalaca dođem putem Blu-ray izdanja ili televizijskih emitovanja.

U oba slučaja, filmova ne manjka, jedino nam manja vreme potrebno da ih sve pogledamo. Kako bi nam olakšali izbor, kritičari sajta Guardian napravili su listu 100 najboljih filmova 21. veka. Mi za vas izdvajamo top 10, a celu listu možete videti ovde.

Team America: World Police (2004)

Povezani članci

Otkrivamo deo programa 28. Festivala autorskog filma

Tribina o filmu „Kristina”: Ljubav – ako je ikako moguće…

https://www.youtube.com/watch?v=RPBX47zSktc

Iza ovog blago rečeno čudnog ostvarenja stoje Trej Parker i Met Stoun, poznatiji kao tvorci kultnog serijala South Park. Ovde su iskoristili lutkice da ismeju i satirizuju sve od Holivuda i Brodveja, preko stranih diktatora, supermoći, tajnih službi, liberala pa sve do glumaca. Humor neće prijati svakome, ali činjenica je da je radnja suluda i prepuna alhokola, seksa i mnogih apsurdnih situacija.

Zama (2017)

U ovoj istorijskoj drami sve je poput neke vrste sna, jer je prepun fragmenata i trenutaka koji vas ošamućuju, ali ipak ostaju u sećanju. Radnja je smeštena u Paragvaj u 18. veku, gde predstavnik španske krune, čekajući transfer odatlle, kreće polako da zapada u ludilo. Ima onih koji reditelja ovog filma zbog stila upoređuju sa Terensom Malikom, ali neki ipak kažu da je bliži Verneru Hercogu.

Moonlight (2016)

Uprkos zabuni na dodeli Oskara 2016. godine, ovaj film je sa pravom dobio najlaskavije priznanje. To je prvi film koji je poneo titulu najboljeg na toj dodeli, a da je glumački ansambl sastavljen isključivo od crnaca, a ujedno i posvećen LGBT temi. Film je vizuelno neverovatan od početka do kraja, sa tri dela jednakog emotivnog naboja.

Synecdoche, New York (2008)

Čarli Kaufman je pre ovog filma bio proslavljeni scenarista, a onda je dokazao i sjajno rediteljsko umeće. Filip Simor Hofman briljira u glavnoj ulozi, kao ambiciozni pozorišni reditelj koji radi na sve većoj replici gradskih ulica unutar jednog ogromnog skladišta. Njegov slom dešava se usled gubljenja granice između stvarnosti i njene imitacije, a i sami gledaoci osećaju posledice toga.

Hidden (2005)

Mihael Haneke je stekao status nekoga ko pravi prilično uznemirijuće filmove na temu gubitka i okrutnosti. U ovom ostvarenju, posegnuo je u relativno blisku francusku prošlost kako bi prikazao duboko ukorenjeni strah i neizvesnost. Priča prati tv voditelja koga uznemiruje pojava neobjašnjivih snimaka sigurnosnih kamera.

In the Mood for Love (2000)

Dvoje glavnih likova su komšije u ogromnom bloku stanova u Hong Kongu. Kada saznaju da njegova žena i njen muž imaju aferu, njih dvoje se zbližava ali sa obećanjem sebi da neće postati ljubavnici.

Under the Skin (2013)

Jeziva atmosfera, upečatljivi kadrovi i sjajna Skarlet Johanson vode vas kroz ovaj čudan film koji se baš i ne može tako lako kategorizovati. Tu je vanzemaljski entitet naizgled u ženskom obliku, koji traži muškarce za „hranjenje” na mračnim ulicama Glazgova. Nezaboravni kadrovi iz prvog lica i vanzemaljska okrutnost učiniće da ovaj film ne zaboravite skoro.

Boyhood (2014)

Ovaj film se odvija u periodu od 12 godina, ali za razliku od drugih sličnih ostvarenja, ovde te godine zaista protiču. Reditelj Ričard Linklater i svi glumci zaista su uložili to vreme kako bi prikazali jednu intimnu viziju najosetljivijeg perioda u odrastanju jednog mladića. Zaista neponovljivo.

12 Years a Slave (2013)

Film rađen po istinitoj priči, o čoveku koji je otet i prodat kao rob u Luizijani u 19. veku. Sa glumačkom podelom i brzinom odvijanja radnje nema greške, tako da ćete biti očarani i zalepljeni za ekran od početka do kraja.

There Will Be Blood (2007)

Pol Tomas Anderson je adaptirao roman Aptona Sinklera iz 1927. godine, ali toliko slobodno da se može računati skoro kao zasebno delo. Danijel Dej-Luis je neverovatan u glavnoj ulozi, o čemu svedoči i Oskar, njegov drugi od tri. Iz ovog filma se mogu povući mnoge paralele sa današnjim vremenom, tako da se i dalje čini relevantnim.

Izvor: The Guardian

Naslovna fotografija: Allstar/Miramax/Sportsphoto