5 karakteristika popularnih monstruma koje su izmišljene u Holivudu

Holivud i druge svetske kinematografije nisu izmislili čudovišta kao što su vampiri i vukodlaci, ali su i te kako uticali na popularizaciju ovih monstruma. U međuvremenu, njihova mitologija obogaćena je novim elementima, najčešće upravo iz filmova o njima. Zombiji, na primer, nisu oduvek bili spori, niti su se vampiri plašili sunčevih zraka. To su postale njihove karakteristike tek u 20. veku i sa usponom sedme umetnosti.

Ostanite sa nama u nastavku ako vas zanima kako je sve Holivud proširio mitologiju poznatih čudovišta.

Frankenštajnovo čudovište postalo je zeleno

U svom romanu Frankenštajn, Meri Šeli je opisala čudovište doktora Frankenštajna kao čovekoliko biće žute boje kože, koja je jedva pokrivala njegove mišiće i arterije. Kada je došao red na filmske adaptacije, izabrana je zelena boja za Frankenštajnovo čudovište, pre svega iz tehničkih razloga. Ona je, naime, najbolje izgledala u tadašnjim filmovima u crnoj-beloj tehnici, u kojima je monstruma uglavnom tumačio Boris Karlof. Ista boja korišćena je i u prikazivanju Frankenštajnovog čudovišta na filmskim posterima, što je publika dobro prihvatila, pa se praksa nastavila i nakon što su krenuli da se snimaju filmovi u boji.

Vukodlak je dobio moć da ujedom ljude pretvori u vukodlake

Mnoga verovanja o vukodlacima datiraju iz vremena pre 20. veka. Po mnogim legendama, neki ljudi su bili u stanju da se pretvore u vukodlake tokom punog meseca. S druge strane, stari Grci su verovali da je to bilo prokletstvo od bogova, a prema nordijskim predanjima, osoba je mogla postati vukodlak ako bi se opasala kaišem od vučje kože. U filmu Vukodlak u Londonu iz 1935. godine pak vukodlaci prenose ovu mutaciju ujedom, što je ideja verovatno pozajmljena iz mitologije o vampirima.

Drakula je počeo da nosi medaljon

Brem Stoker, autor romana Drakula, napisao je u njemu da je istoimeni vampir obučen od glave do pete u crno, bez trunke neke druge boje na svojoj odeći. U engleskoj pozorišnoj adaptaciji iz 1924. godine, Bela Lugosi je igrao Drakulu obučen u smoking i sa crnim plaštom. Isti kostim on je nosio i u filmskoj verziji Brem Stokerovog remek-dela 1931. godine. Lugosi je navodno najodgovorniji što je čuveni grof iz Transilvanije u nekoliko scena oko vrata imao lančić sa medaljonom, što je danas deo svih Drakulinih kostima, koje možete kupiti ili iznajmiti za Noć veštica.

Zombiji su postali spori

Živi mrtvaci iz folklora Haitija dobili su nove karakteristike u holivudskim filmovima. Jedna od takvih je i njihov spor hod. Prvi koji je na ovaj način prikazao zombije bio je američko-kanadski reditelj Džordž Romero u svom remek-delu Noć živih mrtvaca (1968). To je postalo novo pravilo u horor filmovima, koje je trajalo sve do početka 2000-ih godina. S izlaskom filmova 28 dana kasnije (2002) i Zora živih mrtvaca (2004), međutim, zombiji ne samo što su ubrzali svoj hod, nego su postali znatno brži od običnih ljudi.

Frankenštajnovo čudovište je izgubilo moć govora

U filmu Frankenštajn iz 1931, Frankenštajnovo čudovište izbacuje neartikulisane zvuke, koji su daleko od govora, dok u hororu Frankenštajnova nevesta iz 1935, ono je jedva u stanju da sklopi smislenu rečenicu. To je velika razliku u odnosu na roman Meri Šeli, budući da je monstrum u njemu prilično elokventan. On čak sebe uči da čita i piše, a na kraju romana on zna tri jezika: nemački, francuski i engleski.

Izvor: Mental Floss

Naslovna fotografija: United Film Distribution Company