5 najboljih mjuzikla iz zlatnog doba Holivuda

Sredinom 20. veka mjuzikli su bili jedan od najpopularnijih filmskih žanrova u Holivudu. Oni su dobijali najveće budžete, zvezde su se utrkivale da igraju glavne uloge u njima, a producenti su pomno pratili šta dobro prolazi na Brodveju, ne bi li bili prvi koji će uspešne predstave adaptirati za veliko platno.

U to vreme nastali su neki od najvoljenijih filmskih mjuzikla ikada, a kojih pet imaju posebno mesto u srcima fanova ovog žanra, možete otkriti u narednim redovima…

Čarobnjak iz Oza (1939)

Čarobnjak iz Oza je snimljen po istoimenoj knjizi Frenka Bauma iz 1900. godine. Glavnu junakinju njegove knjige, devojčicu Doroti, u ovom mjuziklu tumači neponovljiva Džudi Garland. Ona zajedno sa svojom tetkom i stricem živi na farmi u Kanzasu, gde odrasta u nemaštini za vreme velike ekonomske krize koja je tridesetih godina pogodila SAD.

Nakon veoma razornog tornada, Doroti i njen verni pas Toto završavaju u fantastičnoj zemlji Oz, gde se susreću sa neobičnim bićima koji im se pridružuju u njihovoj avanturi. Najpoznatija numera iz ovog filma Over the Rainbow izabrana je za najbolju pesmu iz holivudskih filmova ikada. Komponovao ju je Harold Arlen, koji je autor i drugih voljenih pesama iz filma, kao što su We’re Off to See the Wizard, Ding-Dong! The Witch Is Dead i If I Were King of the Forest.

Pevanje na kiši (1952)

Nemoguće je ne voleti ovaj mjuzikl. On sadrži sve elemente potrebne za jedno vrhunsko ostvarenje u ovom žanru: pesme koje se pamte (Singin’ in the Rain, Make ‘Em Laugh, Good Morning), sjajne kostime i scenografiju, plesne tačke od kojih zastaje dah, scene koje nas i danas zasmejavaju, šarmantnog glavnog protogonistu, koga maestralno tumači Džin Keli, i jednako njegovu jednako dopadljivu filmsku partnerku, koju je glumila tada 19-godišnja Debi Rejnolds.

Pevanje na kiši je zabavan mjuzikl o glumcima koji se suočavaju sa velikom tranzicijom u Holivudu dvadesetih godina prošlog veka, kada su studiji prvi put počeli da prave zvučne filmove umesto nemih. Režirali su ga Džin Keli i Stenli Donen, po scenariju Adolfa Grina i Beti Komden.

Muškarci više vole plavuše (1953)

Lorelaj Li (Merilin Monro) i Doroti Šo (Džejn Rasel) su plesačice i najbolje prijateljice u ovom zabavnom mjuziklu slavnog holivudskog reditelja Hauarda Hoksa. Lorelaj je okrenuta materijalnim vrednostima i cilj joj je da finansijski obezbedi sebe udajom za bogatog muškarca, dok Doroti najviše privlače muškarci koji su lepi i zgodni. Njihove želje, međutim, su jedno, a realnost nešto sasvim drugo. Ovaj humoristički mjuzikl pun je velikih obrta i zabavnih scena, a to su, naravno, i mnoge prepoznatljive pesme, od kojih se izdvaja hit Diamonds Are a Girl’s Best Friend.

Priča sa zapadne strane (1961)

Kao svojevrsna moderna verzija Romea i Julije, mjuzikl Priča sa zapadne strane napravio je veliki bum kada je prvi put odigran na Brodveju 1957. godine. Četiri godine kasnije, publika je mogla da gleda njegovu ništa manje dobru filmsku verziju na velikom platnu. Sjajna muzika Leonarda Bernštajna i libreto Stivena Sondhajma nisu puno menjani, a za potrebe filma angažovan je i reditelj i koreograf predstave, Džerom Robins.

U ovom klasičnom filmu Roberta Vajsa pratimo rivalstvo dve bande mladića iz Njujorka tokom pedesetih. Članovi jedne bande su imigranti iz Portorika, dok se u drugoj nalaze beli tinejdžeri rođeni u SAD. Njihovo rivalstvo prerasta u žestok sukob nakon što se Toni, mladić iz tabora domaćina, zaljubi u Mariju, sestru Bernarda, lidera portorikanske bande.

Moje pesme, moji snovi (1965)

U jednom od najpopularnijih filmova svih vremena, čija se radnja dešava krajem tridesetih godina 20. veka, Džuli Endruz tumači Mariju, devojku koja želi da bude časna sestra, ali nije dovoljno disciplinovana da bi bila primljena u katolički manastir u Salcburgu. Umesto toga ona postaje guvernanta na imanju imućnog kapetana fon Trapa (Kristofer Plamer), nekadašnjeg oficira austrougarske carske mornarice.

Zbog svog slobodnijeg stila vaspitavanja njegovih sedmoro dece, Marija ulazi u sukob sa kapetanom, koji je navikao da sprovodi strogu disciplinu u svom domu. Ipak, oni nekako pronalaze zajednički jezik, a vremenom počinju i da gaje osećanja jedno prema drugom. Muziku za Moje pesme, moji snovi napisao je Ričard Rodžers, dok su tekstovi numera delo njegovog najbližeg saradnika Oskara Hamerstajna II.

Izvor: Taste of Cinema