Bog na nebu, a na zemlji kum: Kritika mini-serije „The Offer“

Krajnji ishod nije uvek takav, bude tu i jezivih promašaja i pokliznuća, ali nekada je naprosto krajnji ishod okupljenih talenata logičan ishod sabiranja njihovih pojedinačnih talenata, a ponekad i njihovih posebnosti. U slučaju biografske mini-serije The Offer, tog svečarskog proizvoda studija Paramaunt povodom pola veka od premijernih prikazivanja Kopolinog znamenitog filma Kum (The Godfather) krajnji utisak je dosta blizu drugopomenutog ishoda – reč je o vrlo dobroj seriji, gde su se umeća okupljenih – scenariste Majkla Tolkina (autora scenarija za Altmanovog Igrača i nezaboravnog U mračnom svetu dilera), reditelja Dekstera Flečera, nekada ne toliko prestižnog britanskog filmskog epizodiste, a od pre desetak godina vrsnog reditelja (režirao je filmove Edi zvani Orao, kao i biopik o Eltonu Džonu), te glumaca, među kojima prednjače Majls Teler, Metju Gud, Džuno Templ, Đovani Ribizi… fino sabrala i urimovala, te je The Offer svakako vredna gledanja i mino pomenutog svečarskog sentimenta.

Ova serija detaljistički prati nastanak Kopolinog Kuma – počev od činjenice da je istoimeni roman Marija Puza otkupljen (po holivudskim merilima) za sitne pare, pa preko producentskih lutanja i traganja za rediteljem, a onda i glumačkim ansamblom i silnih nevolja sa italijanskom mafijom (kao i očito osvetoljubivim Frenkom Sinatrom), koja se strastveno i pragmatično upinjala (pa i na njima najbliže i dokazano učinkovite načine) da sabotira početak snimanja i sveukupni rad na filmu, za koji su bili ubeđeni da će biti još jedna karikatura njihovih rabota i manira, ali i uvreda za italijanski rod u celini, pa do samog srećnog kraja.

Ovde stižemo do možda i krunske pohvale za ovaj umešno skockan i skrojen serijski proizvod – autori su, naime, uspeli da sroče desetosatnu seriju koja uglavnom uspeva da natera gledaoce da zaborave da tu prate priču sa srećnim svršetkom, odnosno, The Offer ponudi dosta toga vrednog i zanimljivog što dosta brzo u senku baci činjenicu da je opšte poznato da je Kum, uprkos tom dugom nizu neprilika i prepreka, ipak snimljen, i ne samo to – već je odmah postao ogroman uspeh, a potom i voljen film i već dugo zlatni klasik ne samo Holivuda iz možda kreativno ponajboljih mu dana.

Dobrim delom taj i takav ishod je posledica ne samo evidentnih umeća gorepobrojanih i istaknutih, već i odraz tu lako zametljive činjenice da je u pitanju i srčano ljubavno pismo onovremenskom Holivudu kada je tako nešto uopšte moglo i da se zgodi – da reditelj tek u, recimo, prvoj petini svoje karijere dobije ovako slasnu i sveobuhvatnu priliku da zablista, da jednu od glavnih rola dobije praktično tek hvaljeni debitant (Al Paćino); a da sve to orkestrira producent tek pristigao na to neprolazno holivudsko bojište (Albert/Al S. Radi koji je ovde ključna uporišna tačka čitave priče), naravno, pod ne baš uvek i nužno prijatnom paskom tada velikog producentskog maga, Roberta/Boba Evansa.

The Offer se lako prati, premda je očekivano donekle razbarušena po pitanju linearnosti pripovedanja i mada pred gledateljstvo uvodi podosta likova koji, mimo svog značaja i golemog uticaja čak i na sudbine holivudskih vojnika i vojničica, prirodno ostaju mimo fokusa pažnje i pomenutih filmofila. To je dosta jednostavna posledica umeća usled koga je priča o nastanku jednog glasovitog filma prevedena u uvek intrigantnije vode studije karaktera (katkad i tipskih) u naglašeno zanimljivim i živopisnim okolnostima. Tako da je u dimenziji uvek dobrodošle, a u isti mah nekako i neretko varljive i skliske univerzalnosti, ovo vrlo dobar televizijski rad sa punim rezonom postojanja, sve i da svesno zanemarimo činjenicu da se njime u neku ruku i u neporecivoj meri obeležava pola veka postojanja referentnog i baš voljenog filmskog klasika.

U drugom uglu, pak, imamo utisak da je The Offer mogla da bude duhovitije ispripovedana, kao i da su neke od glumačkih kreacija (to se pre svega odnosi na komičara Dena Foglera, čija kreacija Frensisa Forda Kopole na mahove prelazi na drugu stranu karikature i karikaturalnog, dok na drugom „tasu“ imamo izrsna izvođenja ovde več pominjanih – Teler, Gud, Templ…), a čini se da ovako detaljistički prikaz mafijaškog fokusa na sabotiranju filmskog Kuma nije samo dramaturška nužnost i uslovnost proistekla iz same priče i njene suštine, nego je bio i danak koji se morao platiti da bi se stiglo do tog gabarita od deset jednosatnih epizoda.

Međutim, krajnji i zbirni utisak (barem na osnovu uzorka dostupnog u ovom trenutku) je svakako preovlađujuće povoljan, a The Offer se, uz to, lako i brzo izdvaja iza aktuelne ne samo anglosaksonske serijske ponude. A, ukoliko ste za takve misaone i idejne, pa onda i emocionalne vratolomije i akrobatike lično kadri, pokušajte da ne skrećete u logičnom pravcu razmišljanja u šta se Holivud izrodio u tom, doduše, dugom međuvremenu, kao i gde je i šta radi i, ono važnije, šta sam Frensis Ford Kopola predstavlja već neko vreme (najmanje tri poslednje decenije). Ume da zaboli.

Fotografije: Paramount