Da li znate koliko je tačno godina imao Pantelija? Detalj iz „Maratonaca“ koji posle 40 godina i dalje zbunjuje mnoge

„Maratonci trče počasni krug“ je kultni klasik domaće kinematografije čije se replike nakon 40 godina i dalje citiraju. Da je „samo smrt siguran posao“ svi su dobro upamtili, ali i dalje postoje zanimljivi detalji o „Maratoncima“ za koje ljudi ne znaju.

Film „Maratonci trče počasni krug“ je crnohumorna filmska komedija iz 1982. koju je režirao Slobodan Šijan prema scenariju Dušana Kovačevića. Iako teško da ima onih koji svaku repliku iz ovog filma ne znaju napamet, hajde da se prvo podsetimo radnje.

View this post on Instagram

A post shared by ringispilemocija (@ringispil_emocija)

Priča se dešava 1935. godine u maloj srpskoj palanci i fokusirana je na muškarce porodice Topalović, koji su još od kolevke naučeni da „samo je smrt siguran posao“. Brojne druge replike iz kultnog filma ušle su u našu svakodnevicu, od „Laki je malo nervozan“ i „Šta će biti s kućom? – Zapaliću je“, preko „Šta to radiš, kume?“, pa sve do „Ostali samo dugmići” i „Ukusan Pantelija“.

I dok se u filmu „Ko to tamo peva“ aludira na raspad Jugoslavije, „Maratonci“ sa sahranom Pantelije aludiraju na sahranu Josipa Broza Tita.

Ali, koliko je zapravo godina imao prastari Pantelija?

Prema originalnom scenariju starost članova porodice Topalović je: Pantelija: 150 godina, Maksimilijan: 126, Aksentije: 102, Milutin: 79, Laki: 44, Mirko: 24.

Pantelija je u ovoj postavci zapravo Tito, koji drži „preduzeće na okupu, a posle njegove smrti, preduzeće se raspada, a i likova ima tačno pet, što bi od prilike odgovaralo broju država po raspadu“. Wikipedia navodi da je u intervjuu za Večernji list iz 2015. godine, Kovačević potvrdio da je Pantelija modeliran po uzoru na Tita:

„Da. I ne samo on [Tito], već kompletno partijsko rukovodstvo u svim državnim „strukturama“ nepromenjenih od drugog svetskog rata. Tih mi se godina činilo da niko od naših rukovodilaca nema manje od stotinu godina… Izgleda da sam se na vreme našalio svemu što nas neizbežno čeka, i što nema leka osim smeha”.

“Deda šta to radiš, večeras je moj red“

Predstava Maratonci koja je igrala u Ateljeu 212 sem imena likova i njihove grobarske uposlenosti, bila je potpuno drugačija.

Zbog metafora i stilizovanosti priče, društvene i političke teme su ostale u filmu, sa nadom da cenzori neće primetiti “šta je pisac hteo da kaže” ali jedna slobodnija scena ipak nije završila u filmu.

Lik služavke kojeg je glumila Melita Bihali je u originalnom scenariju “služala za intimne odnose” svim ukućanima. Pa je tako snimljena scena zbog koje se Bihali bunila, gde je Mija Aleksić trebalo da otkrije čaršav ispod kog je ona bila skroz gola, nakon kog je Bata Stojković koji je glumio Lakija, trebalo da uđe i kaže, “deda šta to radiš, večeras je red na mene” nakon čega bi upitao “jel mogu da ostanem da gledam” što svakako podseća na scenu rašomonisanja iz filma „Ko to tamo peva“.

Ipak, glumica se bunila, Mija Aleksić je stao na njenu stranu, pa sama scena nije ušla u film, a na neki način, iz ove perspektive, ne deluje nam preterano ukusno, tako da je možda tako i bolje.