Da li znate šta je „Donova šljiva”, film kog se Dikaprio i Tobi Megvajer stide i žele da ga zabrane?

Sad već davnih devedesetih, Leonardo Dikaprio sa grupom prijatelja je radio na malom crno-belom indi projektu pod nazivom Don’s Plum da bi nakon snimanja uradio sve što je u njegovoj moći da spreči njegovo prikazivanje.

Ova mala grupa prijatelja uključivala je Tobi Megvajera i Dejla Vitlija. Ovaj drugi je bio reditelj, koji se nikad nije probio u svetu filma. Prvi je postao Spajdermen, ali to naravno znate. Vitli je čak išao dotle da je u raznim intervjuima pričao kako nije uspeo upravo zbog njegove povezanosti sa ovim projektom.

I dok nije neuobičajeno da određeni projekat uništi obećavajuću karijeru, Vitli je nikada nije ni imao. Donova šljiva je bio njegov prvi i jedini projekat, a Dikaprio i Megvajer su, prema njegovim rečima, učinili sve što je u njihovoj moći da spreče da film ikada izađe. Poznato je da je u nekoliko intervjua Leo glasno osudio, da ne kažemo popljuvao Donovu šljivu, kao i da je spreman da ide na sud ako se film ikad emituje.

Postavlja se pitanje, zašto je Dikaprio zažalio što je snimio ovaj film i zašto se toliko borio da ga sahrani? Evo šta sve znamo, ali dosta toga je isprepleteno spekulacijama i rekla-kazala zakulisnim pričama.

Zvanični razlog kog su se držala dva glumca tokom pravnog spora bio je taj što je njihov prvobitni ugovor dozvoljavao snimanje samo kratkog, a ne celovečernjeg igranog filma. Vitli je tad izneo da je ceo projekat izgrađen na temelju usmenog ugovora i stiska ruke, što je ipak lako oborivo na sudu.

Ako to nije bilo dovoljno nesigurno, cela stvar je snimljena prvenstveno bez scenarija. Glumci su suštinski improvizovali sav dijalog. Ipak, ovaj film nije ostao „nevidljiv”. Donova šljiva je prikazana na Berlinskom filmskom festivalu 2001. godine. Osim toga, film je, kao i sve, dostupan na internetu za svakog ko želi da ga pronađe, ako je dovoljno posvećen da krene u pretragu. Sadržaj je, ajde da kažemo, neprikladan za porodicu. Vitli veruje da je ovo, više od bilo čega drugog, dovelo do toga da se zvezde ohlade od projekta.

Zanimljivo je da Vitli veruje da je Dikaprijevo prvo gledanje finalne verzije bilo nesumnjivo pozitivno. Međutim, Megvajerovo prvo gledanje očigledno nije. Dalje neki izvori sugerišu da je on smatrao da ga ovaj film predstavljala na način na koji on nije želeo. Takođe se smatra mogućim da se Megvajer osećao nadmašenim od strane svog prijatelja u ovom projektu i da nije želeo da ga posmatraju kao nekog sekundarnog lika. Bez obzira na to, Vitli je primetio da se Dikapriov stav promenio kada je Megvajer postao nezadovoljan.

Cela stvar je otišla na sud i tu se priča završava. Dok presuda još nije bila donesena, prikazan je u Belrinu, a posle presude, Vitli je pustio film na net. Dikaprio i Megvajer su ostvarili zapažene karijere, a Vitli je isključivo poznat po tome što svakih nekoliko godina podseća svet na svoj jedinstveni projekat. Loše recenzije filma smatraju da se Donova šljiva pre zaboravlja nego da menja karijeru, pa čak i da je Megvajer pristao na film, verovatno se to ništa ne bi promenilo.

Da li je moguće da je Dikaprio potopio karijeru čoveka da bi imao koristi za svog prijatelja? Naravno. Ne bi bilo iznenađujuće, a ni prvi put da je slavna osoba pogrešno koristila svoju moć da uništi nešto – ili nekoga – zato što joj se nešto nije dopalo. Nasuprot tome, takođe ne bi bilo iznenađujuće otkriti ni da se ambiciozni početnik uhvatio za nekog uspešnijeg da bi dobio pristup holivudskoj grupi. Čitav debakl je mogao biti rešen daleko jasnije da je bilo ko u celoj toj ekipi tad mladih umetnika pomislio da potpiše neki ugovor umesto klinačkog – „evo ruke”.

Naslovna fotografija: EPA EFE / Sebastien Nogier