Dok ponovo ne proradi bioskop: „Bad Education“, „Extraction“, „The Platform“

Nema nam druge, dok  ponovo ne prorade bioskopi (i to u ko zna kom počudnom obliku i uz koju cenu ulaznica!), moramo se ispomagati onim što nam je na raspolaganju. Mada, ako ćemo pošteno i bez prenemaganja, ponuda premijernih filmova, dakle, filmova pravljenih sa upravo tom namenom na umu na striming servisima ovih dana uopšte nije loša. U tom smislu, skrećemo vam pažnju na dva ljudski dobra i jedan sasvim solidan film tog soja iz ponude HBO-a, odnosno Netflix-a.

• Bad Education

Šta: Voljeni nadzornik njujorške školske oblasti i njegovo osoblje, prijatelji i srodnici postaju glavni osumnjičeni u skandalu usled najveće pojedinačne pronevere sredstava u javnim školama Amerike svih vremena. 

I, kakav je: Vrlo dobar, umalo pa odličan. Reditelj Kori Finli (do ovog trenutka najzapaženiji po izrazito zanimljivom indi ostvarenju Thoroughbreds od pre nekoliko godina) odlično se pokazao već na planu pokazanog uprkos samoj činjenici da je dosta teško napraviti uzbudljiv film na ne baš filmski potentnu temu kakva je ova, pa još i opterećenu faktografskim uslovljavanjima istinitog slučaja. Njegov izbor je bio (i dobro je što je tako) drama poletnog i naglašeno duhovitog duha, sročena u formi društvene hronike bez istrčavanja put didaktičnosti i moralisanja, a u izrazu američkog nezavisnog filma.  Poseban kvalitet ovog filma je promišljeno i neusiljeno uvođenje novih motiva, saznanja i rukavaca osnovne priče. To na kraju dovodi do suda da je ovo jedna sveobuhvatna priča o pohlepi i ljudskim slabostima, sa gramzivošću i gubitkom samokontrole na čelu te kolone. Uz sve ostalo, očekivano odlične uloge su ostvarili najviđeniji – Hju Džekman, Alison Džejni, Rej Romano, Anali Ešford, a izvrsna je i mlada Džeraldin Visvanatan u ulozi pritajeno ljubopitljive školske novinarke koja će i pokrenuti lavinu krupnih otkrića.

• Extraction

Šta: Tajler Rejke, neustrašivi plaćenik, kreće na smrtnosnu misiju izbavljenja kidnapovanog sina utamničenog međunarodnog kriminalca najvišeg kalibra.

I, kakav je: Sasvim u redu. Doduše, u ovom celovečernjem rediteljskom prvencu Sema Hargrejva (inače, prekaljenog holivudskog kaskadera) nema tog opšteg mesta iz fundusa sličnih ostvarenja koje ovde nije mrtvoozbiljno upotrebljeno. Pojašnjenje za tako dosledno praćenje stereotipnih rešenja može biti samo poreklo ove priče – u pitanju je ekranizacija popularne grafičke novele. Ta ziheraška rutina u dobroj meri opterećuje film i krnji krajnji povoljvan utisak o njemu, ali Extraction, srećom, ima dosta toga na svojoj strani – upečatljivog, nadahnutog i fizički spremnog Krisa Hemsvorta u ulozi razočaranog ali i dalje borbeno-neustrašivog alfa-mužjaka, obilje ubedljivih akcionih segmenata, kao i mudru upotrebu indijskih lokacija. Pomenimo i da je kostimografkinja ovog stvarenja „naša“ Bojana Nikitović. Ovaj film je lako zamisliti kao funkcionalno delo i na velikom, bioskopskom platnu, dok po ostalim osnovama ipak jeste vidno simplifikovano ostvarenje krojeno po aršinima distribucije kakvu nudi i garantuje svemoćni Netflix.

• The Platform (El Hoyo)

Šta: Vertikalni zatvor sa po jednom ćelijom na svakom nivou. Dvoje ljudi po ćeliji. Jedna platforma i dva minuta po danu za obrok od gore na dole. Beskrajni košmar zarobljen u Rupi.

I, kakav je: Veoma zanimljiv i  sasvim uspeo. Reditelj čije ime će teško iko ikada sasvim tačno da upamti, Galder Gaztelu-Urutia, ponudio je srčan, silovit i veoma nasilan distopijski horor koji će lako zadovoljiti i na svoju stranu pridobiti i zahtevnije i cepidlačnije ljubitelje tog žanra. S druge srtrane, Platforma nosi i jasan ciljani beleg arthaus filma nešto komunikativnijeg profila. U tom smislu, narečena distopija nije puki ukras, jer Galder Gaztelu-Urutia ponajpre u prizorima kanibalizma i krajnje surovosti na koje su naterani zatvorenici na nižim nivoima daje i evidentan i upečatljiv ideološki i etički stav. Po toj osnovi, Platforma svoje ishodište pronalazi i u šire shvaćenom ešalonu recentnijih ostvarenja koae progorvaraju o nepremostivoj i neprolaznoj klasnoj ukorenjenosti i nejednakosti, što je lane bilo jasno primetno u, recimo, Parazitu, pa i u Džokeru. Ivan Masag je očekivano izvrstan u glavnoj ulozi, španska kinematografija je nanovo potvrdila svoj kapacitet za pravljenje osobenih filmova na samom spoju arthaus i žanrovskih ostvarenja, a pomenuti reditelj je ovim overio kartu za Holivud. Što ne mora nužno da se desi, ali bi bilo sasvim prirodno ishodište na konto u Platformi pokazanog.