Filmska recenzija: „Dr Sleep“ je ljubavno pismo Kingovom „Isijavanju“ i potonjoj Kjubrikovoj adaptaciji

Famozna Noć veštica je došla i prošla, ali su horor filmovi ostali i opstali na srpskoj bioskopskoj ponudi. Šta je to lepo-strašno na našem reperotaru? Povratak u Zombilend je očekivano simpatičan (Zoi Dojč je ukrala šou), mada slabiji od prvog dela, a slično se može reći i za novu, animiranu Porodicu Adams – doduše, oba ova filma više koketiraju sa hororom nego što mu istinski pripadaju, komični elementi su u njima preovlađujući, a drugonavedeni može da gleda i klinčadija. Zato odgovorno tvrdim da je najbolji film strave koji trenutno možete da pogledate u bioskopu pored vas nova adaptacija proze Stivena Kinga: Dr Sleep u režiji Majka Flanagana. I ne samo to. Dr Sleep je ujedno i jedan od najboljih horora godine.

Flanagan je poklonicima horora poznat već godinama. Počeo je skromno, u B produkciji, početkom dvehiljaditih, postepeno gradeći ime. Za njegov proboj je zaslužan horor Okulus (2013) – film koji je lansirao i karijeru danas veoma uspešne i tražene glumice Karen Gilan (Džumandži: Dobrodošli u džunglu, Čuvari galaksije) – nakon čega se niz nastavio naslovima Pre buđenja, Hush i Uidža: Poreklo zla (sva tri iz 2016. godine i sva tri, a posebno srednji, sasvim zadovoljavajući). Flanagan je dodatnu afirmaciju stekao projektima koje je uradio za Netflix: filmom Džeraldova igra (2017) i televizijskom serijom Kuća na ukletom brdu (2018). Rad na Džeraldovoj igri, adaptaciji jednog od manje poznatih romana Stivena Kinga, postao je uvertira za nešto mnogo ambicioznije i zahtevnije. Naime, nakon velikog uspeha Netflix-ovog filma, Flanagan je dobio priliku da režira 45 miliona vrednu adapraciju Kingovog romana Dr Sleep (2003) koji je nastavak čuvenog Isijavanja (1977). Poznato je da je Stenli Kjubrik 1980. godine pretočio Isijavanje u istoimeni legendarni film sa Džekom Nikolsonom, Šeli Duval i dečakom Denijem Lojdom u nosećim ulogama, tako da se Dr Sleep nadovezuje i na ovu čuvenu i hvaljenu adaptaciju.

Majk Flanagan se tako našao u izuzetno delikatnoj situaciji. Snimiti nastavak filma koji važi za klasik i koji se nalazi na mnogim listama najboljih horora svih vremena je ogroman izazov i rizik. Kako parirati savršenstvu? Imajući navedeno u vidu, Flanagan se veoma dobro snašao: njegov film je istovremeno vizuelni omaž Kjubrikovom remek-delu, sa doslednim nastojanjem da se ponovo ožive hotel Vidikovac i njegovi sablasni stanari, baš onako kako ih je veliki prethodnik zamislio u filmu iz 1980. godine, a istovremeno veoma pažljivo i verno pretakanje Kingovog predloška u drugi medij. Poznato je da je pisac bio veoma nezadovoljan adaptacijom Isijavanja zbog Kjubrikove rešenosti da izvornu priču prilagodi svom senzibilitetu i htenjima. Majk Flanagam, koji je novi film napisao, režirao i montirao, uspeva naizgled nemoguće. On sa uspehom sedi na dve stolice: ostaje veran Kjubrikovoj viziji, istovremeno dosledno prateći narativnu nit Kingovog romana. Sklapajući ovu epsku priču od dva i po sata, Flanagan pokazuje svoje poštovanje prema Kingu i Kjubriku, i to, udruženo sa rediteljevim odličnim poznavanjem žanra u okviru koga deluje i sopstveih mogućnosti, daje rezultat. Dr Sleep je dete ljubavi i to se vidi.

Iako neosporno talentovan, Flanagan nije genije, nije Kljubrik, a srećom to i ne pokušava da bude. Pošto je prelomio da ostane što je moguće više veran romanu, Dr Sleep dramaturški podseća na mini-seriju „uguranu“ u dva i po sata: narativ je razglobljen i segmentiran, baš kao što je i u predlošku. Prvo „poglavlje“ filma je fokusirano na period neposredno nakon događaja opisanih u Isijavanju, sa fokusom na malog Denija Torensa i njegovu majku Vendi (Šeli Duval je zamenila Aleks Eso iz Zvezdanih očiju) koji pokušavaju da svoje živote vrate u normalu nakon užasa koji su doživeli u Vidikovcu. Sledi vremenski skok i prikaz borbe odraslog Denija sa porocima koji su nekada mučili i njegovog oca, kao i klinč sa sopstvenim natprirodnim moćima… I tako dalje, sve onako kako je poređano i u knjizi. U suštini, glavni zaplet se zahukta tek negde oko četrdesetog-pedesetog minuta, s tim da to ne smeta. Flanagan zna kako da održi pažnju, a veliku pomoć ima u svom glavnom glumcu Juanu Mekgregoru koji uverljivo i dostojanstveno dočarava odraslog Denija Torensa. Tada na scenu stupa Pravi čvor, grupa nomada koja decenijama, a možda i vekovima, krstari Amerikom i hrani se „parom“ koju proizvode deca obdarena (ili prokleta) isijavanjem. Naravno, samo je pitanje vremena kada će se Deni sukobiti sa ovom vampirskom bandom i njenom predvodnicom Rouz Šešir (sjajna Rebeka Ferguson, u svojoj do sada najupečatljivijoj ulozi). Ferguson i Mekgregor su veliki aduti ovog filma, ne samo zbog svog zvezdanog statusa i činjenice da njihovo prisustvo jasno govori da se radi o projektu znatnih pretenzija, već i zbog njihove spremnosti da glume bez zadrške i na najbolji mogući način ožive Kingove junake. Epizodni glumci su takođe pažljivo odabrani, a među njima treba izdvojiti Klifa Kurtisa i Emili Alin Lind, kao i Džoselin Donahju poznatu po glavnoj ulozi u indi horor hitu Taja Vesta Đavolja kuća (2009). Trinaestogodišnja Kajli Karan u filmu tumači veoma važnu ulogu, ali ne uspeva da dođe dovoljno do izražaja (a trebalo bi!), padajući u zasenak znatno iskusnijih partnera Mekgregora i Fergusonove. Ostaje i žal što članovi Pravog čvora nisu dodatno iznijansirani, ali za to jednostavno nije bilo vremena.

Nakon velikog uspeha dvodenog horora To, adaptacije Stivena Kinga su ponovo u modi. U tom novom talasu, Dr Sleep se svakako izdvaja kao jedna od najboljih. Sa druge strane, još pre nego što je snimanje i počelo, bilo je jasno da Dr Sleep neće posedovati snagu Kjubrikove vizije, pa Flanagan nije ni pokušao da je duplira svestan da je to nemoguća misija. Umesto da pokuša da napravi nastavak koji će biti loša kopija prvog filma, Flanagan je uradio isto što i King: od prethodnika je preuzeo određene motive i likove, pa ponudio nešto drugačije i svoje. Omaži i spone su sveprisutni, pa je gledanje prvog filma neophodno za potpuno razumevanje onog što se dešava na platnu, ali Dr Sleep definitivno nije tipičan nastavak – nije variranje već viđenog (poput, na primer, novog Terminatora). Flangan nudi nešto drugačije. Uostalom, Dr Sleep nije tipičan horor film, već pre svega studija o tome kako trauma doživljena u prošlosti ostavlja duboke tragove u sadašnjosti i budućnosti. Šta se događa sa junacima koji su preživeli horor film/roman? Flanagan nudi odgovor upravo na to pitanje, ono mu je ključno. Da li ponuđeno može da dostigne Kjubrikov film? Ne može, naravno, ali ga dopunjuje i nijansira na zanimljiv način, naročito u poslednjih pola sata koji se odvijaju u hotelu Vidikovac. Za razliku od toliko nastavaka koji su izneverili svoje prethodnike i pljunuli na njihovu suštinu, u Dr Sleep-u se vidi veliko poštovanje i ljubav prema materiji koja se obrađuje i dorađuje.

Fotografije: Warner Bros