Filmska recenzija: „Posednik“

Kad konstatujete da se reditelj ovog filma zove Brendon Kronenberg, a da mu se debi film (ovo mu je drugenac) zove Antivirus, onda je jasna naslućujuća šizofrenija lokalnog i globalnog trenutka. Naime, beba Brendon, od oca Dejvida i majke Kerolin, došla je na ovaj nemili i nedragi svet u hladnom Torontu. Otac Dejvid je u to vreme trudbenički snimao film Scanners, a o Muhi je još uvek samo razmišljao.

Mali Brendon je bio viđen da će postati Dženifer Linč, tj. ekscentrično dete ekscentričnog roditelja, tražeći još specifičniji (čitaj: bolesniji) stil od njegove reputacije. I zaista, Brendon je snimio samo dva dugometražna filma, onaj koji nas podseća na vakcinu pre devet godina, i ovaj iz naslova koji je snimio prošle, korona godine. Kako nas Antivirus verovatno podseća na razne lokalne „antije”; antivakser, antišovinista, antiglobalista, antifašista, red je da pažnju posvetimo ovom drugom koji nam ubrzo dolazi u bioskope. Da opet zanemarimo pojam „bioskop”, i koliko je postao tužna institucija kao i mnoge u sopstvenom okruženju. Na kraju, kao i mi sami.

U svakom slučaju, ovde imamo više nego zanimljiv SF triler koji se bazira na stereotipnoj premisi da ćemo u skorijoj budućnosti, pomoću implanta, moći da kontrolišemo tuđa tela. Međutim, kad se uzme u obzir elitni ubica ženskog roda, i kako to već biva, kad radnja krene po krivu, i kad se doda vaspitanje tata Dejvida, onda dolazimo do stilizovanog, košmarnog distopijskog filma koji je često poprilično brutalan, i narativno i bukvalno, jer, kad se „čačka mečka” po tuđem mozgu, ništa dobro ne može odatle da izađe. Zato film često sklizne u atmosferu koja dominira nad motivacijom glavnih likova, međutim, kako su nam mozgovi odavno postali poparasti, ispada da pred sobom imamo idealan film za idealne gledaoce.

Početak prikazivanja: 1. april
MCF