Filmska recenzija: „Šarlatan“

Agnješka Holand potiče iz stare škole istočnoevropskog filma, koja je karijeru započela u rodnoj Poljskoj, iza gvozdene zavese još sedamdesetih. Kako je slomom komunizma nastupilo novo doba evropskog filma, talentovana Agnješka je dobila nekoliko holivudskih prilika od kojih je najpoznatiji film Tajni vrt, gde treba pronaći i klice ovog koga sada recenziramo. Široj publici Agnješka je poznata po režiji nekoliko epizoda Kuće karata, ali i po trodelnom HBO filmu Ognjeni grm, čija se radnja odvija posle tragične žrtve Jana Palaha, jeseni 1968.

Šarlatan je zanimljiv film smešten pedesetih u Čehoslovačkoj o mladom, nadarenom nadrilekaru Janu Mikolašeku koji uspešno leči neizlečive bolesti kako intuicijom tako i biljnim melemima i adekvatnim dijetama. Kako je tokom svog života učinio toliko dobrog, pozvan je i da leči čehoslovačkog predsednika Antonina Zapotockog. Međutim, s obzirom na to da se radi o mračnoj totalitarnoj epohi u kojoj je ideja staljinizma poljuljana mađarskom revolucijom i samom smrću Josifa Visarionoviča, nije bilo idealno biti nadrilekar, u stvari nije bilo idealno biti ni slobodouman, u stvari, nije bilo idealno biti ni čovek.

Ako se uzme u obzir broj izlečenih i neka vrsta kulta oko Mikolašeka, jasno je da će sistem pokušati da uguši bilo kog pojedinca koji daje skoro pa hrišćansku veru u ozdravljenje i život. Još pride što je Mikolašek bio gej, što poprilično može da zaliči na sudbinu jermenskog reditelja Sergeja Paradžanova. Čvrsta narativna struktura, odlična gluma Ivana Trojana i precizna režija Agnješke Holand i, nažalost COVID situacija, od ovog filma su napravili još jednog nomada koji luta u više nego skromnom (ne)životu repertoarskih bioskopa. Razlog više da se pohita u bioskop i odgleda ovaj film koji je bio viđen za neke festivale, prošle ili buduće…

MCF MegaCom film
Početak prikazivanja: 11. februar