Filmski prikaz: „Osvetnici: Kraj igre“

Piše: Đorđe Bajić

Ako volite Marvelov filmski univerzum, velika verovatnoća je da će novi Osvetnici biti baš po vašem ukusu. Ovaj trosatni superherojski spektakl ima sve što jedan trosatni superherojski spektakl treba da ima (osim dodatnih scena tokom i/ili na kraju odjavne špice). Nije se štedelo. Tu su zvezde, tu je akcija, tu su skupoceni specijalni efekti. Ima drame, ima preokreta, ima svega. E, sad… Ako ne volite Marvelove filmove, zbog Kraja igre svakako nećete promeniti mišljenje. Ovde se igralo na sigurno. Pretposlednji film iz treće faze Marvelovog filmskog univerzuma isporučuje upravo ono šta se i očekivalo. Ni više, ni manje od toga. Preveliki su novci u opticaju da bi se tu ekperimentisalo i isprobavalo nešto novo. Što je i mudra odluka. Ako i bude suštinske promene u pristupu superherojskim filmovima, ona će se desiti tek nakon ovog filma (zapravo, nakon predstojećeg nastavka Spajdermena koji je zvanično kraj Marvelove treće faze). Osvetnici: Kraj igre donosi krešendo koji zaokružuje narativne linije nekoliko ključnih likova koji su činili jezgro prethodnih delova i to suštinski menja odnos snaga. Ali, kažem, posledice koje će ovo doneti iskusićemo tek kasnije. Kraj igre je još uvek onaj Marvel koga znamo, sa svim onim dobrim i lošim što to donosi.

Prva faza Marvelove filmske ekspanzije počela je 2008. godine filmom Iron Man, a završila se prvim Osvetnicima četiri godine kasnije. U proteklih jedanaest godina, Toni Stark u tumačenju Roberta Daunija Juniora bio je želežno srce ovog razgranatog serijala – glavni junak tri zasebna filma, kao i jedna od centralnih figura još šest ostvarenja iz Marvelovog univerzuma (ne računajući kameo u nesrećnom Neverovatnom Hulku). Tu je i Kapetan Amerika/Stiv Rodžers (i njegova „sveamerička guza“), u tumačenju Krisa Evansa, koji je takođe bio naslovna zvezda tri uspešna filma, kao i sastavni deo sva četiri Osvetnika. Pored njih dvojice, u Marvelovo „tvrdo jezgro“ možemo uključiti Tora u tumačenju Krisa Hemsvorta (takođe sa tri filma u kojima je u naslovu istaknut kao glavni junak, i nizom pojavljivanja u drugim filmovima iz serijala) i Crnu udovicu. Doduše, Nataša Romanof koju je otelotovorila Skarlet Johanson nema svoj zaseban film, ali je u većini filmova u kojima se pojavila (a ima ih osam) glumila glavni ženski lik. Druga faza je donela Čuvare galaksije i Ant-Mena, treća je u priču uvela Doktora Strejndža, Spajdermena, Crnog pantera i Kapetana Marvel. Ako se tome dodaju i drugi manje važni likovi (kao što su, na primer Hokaj, Hulk, Skarletna veštica…), jasno je da je nastala poprilična gužva. Jedan od glavnih razloga za postojanje Kraja igre jeste da se teren malo raščisti, te da se napravi mesto za nove junake. Smena generacija bila je neminovna i zbog ugovora koji su potpisani s glumcima (a koji su za neke isticali zaključno sa Krajem igre).

Ako ćemo iskreno, priča koju donosi Kraj igre je čista budalaština. Onaj ko u njoj krene da traži elementarnu logiku i zdrav razum, upašće u opasan problem. Ali, ovo je ipak superherojski film. Ne očekuje se da scenario bude nominovan za Oskara, pa čak ni da ima nekog preteranog smisla. Prvih sat i nešto filma uglavnom otpada da dijaloge i prikaz sveta nakon pogubnih događaja u Ratu bekskraja (kada je nevaljali Tanos dezintegrisao polovinu populacije). Onda kreće putovanje kroz vreme (koje omogućava da se pojave gotovo svi likovi koji su obeležili prethodnih dvadeset i nešto filmova) i, što je najvažnije, vratolomna akcija koje ima toliko da gledalac nema vremena da previše razmišlja o nelogičnostima i „rupama“ u priči. Tada sledi velika završnica. I to zaista VELIKA završnica, u kojoj sve pršti i puca, sve sa emotivnom epilogom koji jasno ukazuje na to da su stigla nova vremena.

Iako se manje-više znalo šta će se dogoditi, četvrti Osvetnici su važni zato što donose neke zaista krupne promene. Dok su u ranijim filmovima stradali bočni likovi, u Kraju igre su se na udaru našli i neki od glavnih. Nakon ovog filma više ništa neće biti isto, to je sigurno. „Mrtvih“ je manje nego što se očekivalo, ali dva-tri veoma važna lika zaokružuju svoje narativne linije i definitivno prestaju da budu deo priče, dok je par drugih „penzionisano“. Tu su se scenaristi prilično dobro snašli, a braća Ruso su poentirali sa nekoliko emotivnih trenutaka. Sve je to konfekcija, ali dobre izrade.

Reč „kraj“ u Kraju igre ne treba shvatati doslovno. Avanture Marvelovih superjunaka će se nastaviti, samo će fokus biti na novim likovima. U julu ove godine će se u bioskopima pojaviti poslednji film iz treće faze (Spajdermen: Daleko od kuće), koji će, između ostalog, poslužiti i kao neka vrsta epiloga za sve ono što smo videli u Kraju igre. A onda? Onda se priča nastavlja. Šta će doneti četvrta faza ostaje da se vidi. Neke najave već postoje, od čega je izvesno da će u produkciju uskoro ući Crni panter 2, Čuvari galaksije 3, Doktor Strejndž 2 i Kapetan Marvel 2. Pored toga, postoji najava da je u pripremi film koji će se (konačno) fokusirati na Crnu udovicu (što je delimično kontradikorno onom što smo videli u Kraju igre, ali u superherojskim filmovima je sve moguće), Šang-Či (prvi Marvelov film sa Azijcem u glavnoj ulozi) i The Eternals (u kome će se, navodno, pojaviti Herkul, prvi filmski Marvelov gej superheroj). Sada kada je Dizni kupio Foks, može se očekivati da se Marvelovom univerzumu u dogledno vreme pridruže Iks ljudi i Fantastična četvorka. Mogućnosti su zaista neograničene. Živi bili…