Fotografija koja je promenila imidž Grejs Keli: Nije ni znala da joj život uskoro menja tok

Na plaži Montego Bej, u proleće 1955. godine, Grejs Keli preskače vreo pesak u belom šortsu i brushalteru, sa kosom svezanom u rep.

Nosi ogromnu masku za ronjenje koja skriva pola lica, ali Havel Konant ne odustaje – fotografiše uporno, osećajući da mu je kadar iz snova nadohvat ruke. Ne zna još, ali upravo stvara jednu od najpoznatijih serija fotografija u karijeri princeze koja to tada još nije bila.

Grejs je tog dana bila potpuno prirodna – mokre kose, bez trunke šminke, neodoljivo buntovna. „To je bila prava ona,“ zapisao je Konant kasnije. „Nenametljiva, bez ukrasa, bez glamura, a opet – zvezda.“

Na Jamajku su doputovali zajedno – Grejs, njena sestra Pegi i Konant, fotograf uglađenih manira i oštrog oka. Upoznali su se svega nekoliko meseci ranije, u januaru, na snimanju za časopis Photoplay., piše Vanity Fair.

Ispostavilo se da je to bio test – Konant toga nije bio svestan, ali Grejs jeste. Sama je birala uglove, svetlo, odeću. Dirigovala setom s lakoćom rediteljke.

Na Jamajci, daleko od studija, sve je bilo drugačije – autentično. Grejs je trčala po plićaku, igrala se narandžom, zaspala na sofi. Fotografije su nastajale u pokretu, sa osmehom, s kapima vode koje su se pretvarale u „minđuše“.

Najčuvenija među njima – lice koje viri iz mora, gola ramena, pogled u kameru – uhvaćena je tek iz osmog pokušaja, dok je Pegi držala reflektor, a Konant stajao na prstima da izbegne morske ježeve.

Te slike, objavljene u magazinu Collier’s u junu 1955, izazvale su senzaciju. Holivud je poludeo. Zvale su ga Odri Hepbern, Elizabet Tejlor, Doris Dej… svi su želeli tu istu „prirodnu čaroliju“. Brendovi su stajali u redu. A Konant je znao – svet je upravo otkrio Grejs u njenom najiskrenijem izdanju.

Dve Grejs, jedan princ

Te godine Grejs je već osvojila Oskara, igrala u High Noon, Mogambu, Pozovi M radi ubistva… Snimila je i Uhvati lopova sa Kerijem Grantom – u Monaku, ni ne sluteći da će upravo tu postati princeza.

Upoznala je Renijea, zaljubila se, i godinu dana kasnije – u aprilu 1956 – postala kneginja.

Konant je sve vreme bio uz nju. Bio je prisutan kad je princ prvi put došao u njen stan u Njujorku. Bio je na brodu SS Constitution kad je otplovila ka Monaku. Bio je na snimanju filma Labud, u kojem igra princezu zaljubljenu u običnog čoveka. I svaki put – beležio je trenutke iz senke.

Princu je jednom rekao: „Na Jamajci sam upoznao razigranu Grejs, na setu zamišljenu i povučenu. A sada gledam treću – ženu zaljubljenu.“

U njenoj senci

Godinama kasnije, Lujzeta Levi-Susan, njena dugogodišnja sekretarica, seća se Grejs kao žene s prirodnim autoritetom. Nikada nije morala da povisi ton. Bila je duhovita, znala da recituje nestašne limerike, znala je kad da naredi, a kad da pokloni nežnost. Kada je Lujzetin muž preminuo, princeza ju je poslala u Pariz da bude uz njene ćerke. Kada je Artur Rubinštajn svirao u Monaku, povela ju je sa sobom.

A kada je neko nazove hladnom, Lujzeta odmahnu glavom: „Ne, bila je topla, duhovita, iskrena.“

I kad su je pitali kako bi volela da je ljudi pamte, Grejs je jednostavno rekla: „Kao pristojno ljudsko biće.“ I baš ta reč – decent – najbolje je opisuje.

Poslednje poglavlje

Septembra 1982. Konant se spremao za još jedno putovanje u Monako – da fotografiše božićni portret kraljevske porodice. Ali 14. septembra stigla je vest: princeza Grejs je poginula u nesreći na putu ka Rok Aželu, vikendici koju je obožavala. Automobil je sleteo niz padinu – poginula je na putu koji je znala napamet.

Sahrana je održana 18. septembra, u katedrali gde se venčala s Renijeom. Među prisutnima – Keri Grant, princeza Dajana, carica Farah, Roselini, Nensi Regan… I Havel Konant, u poslednjem redu, tih. Tog dana nije snimio nijednu fotografiju.