Gde su mladi, tu je i šala… ali i poneka teskobica: Najnoviji američki tinejdžerski filmovi
Na samom početku istinski odlične knjige You Couldn’t Ignore Me If You Tried autorke Suzane Gore zatičemo i ovu ocenu Endrua Mekartija, glumačke zvezde mnogobrojnih američkih tinejdžerskih filmova iz osamdesetih godina 20. veka, kojima je i posvećena ta narečena studija; govoreći o filmovima te fele iz baš te ere, Mekarti je istakao i ovo: „To nisu bili filmovi o ludorijama na plaži, to nisu bili slešeri. To su bile melodrame, i te su melodrame pružile i dostojanstvo i glas ljudima te životne dobi, a njihov glas se na taj način i u tom smislu ranije nije čuo.“ Trideset i kusur godina docnije čini se da je malo živnulo na sceni zahtevnijih filmskih sadržaja za mlade i o mladima tog ili barem sličnog duha i određenja, te vam ovom prilikom skrećemo pažnju na tri nova a zbilja dobra filma baš tog tipa. Neka vam se ova preporuka nađe, hleba ne traži.
- Banana Split
O čemu je: Tokom jednog leta dve tinejdžerke razvijaju savršeno prijateljstvo nesporno srodnih duša, ali uz jedan krupan problem: jedna od njih se zabavljaja sa bivšim momkom ove druge.
I?: Iako govori o sitnim mukama i neznatnim neravninama na tek započetim životnim putevima milenijalaca, Banana Split, koji je ovog proleća napokon stigao i pred znatno širu i potencijalno brojniju i raznorodniju publiku od one festivalske, osmišljen je i urađen je kao posveta komičnim melodramama iz opusa Džona Hjuza i ostalih velikana tog nadžanra iz davno-drevnih osamdesetih. Ta kopča deluje uverljivo, a upečatljiv je i taj spoj idejnog omaža i priče o mladima sada, uz sijaset znakova vremena u kome bitišu i traže sebe. Povrh toga, Banana Split pruža i zanimljive likove, vešto iskorišćen potencijal te polazne jednostavne dramske postavke, te ubedljivu glumu svih okupljenih i angažovanih, poletan duh, pregršt pop-kulturnih refrenci… i, što je svakako najvažnije, zavodljivu atmosferu i zdrav a jedak humor. Jednu od dve glavne uloge tumači Hana Marks, sada već prilično ikonično lice i pojava filmova sličnog soja, koja je i jedna od scenaristkinja. Banana Split je jedan od tri filma novopokrenute producentske kuće American High, evidentno usredsređene na ostvarenja tog i srodnih profila.
- Big Time Adolescence
O čemu je: Tinejdžer iz predgrađa sazreva pod destruktivnim vođstvom svog najboljeg prijatelja, starijeg zgubidana, a jednako nezrelog bivšeg momka dečakove sestre.
I?: I ovo čedo produkcije American High počiva na jednostavnoj (a efektno rabljenoj) dramskoj začkoljici; Big Time Adolescence u neku ruku širi dramaturški vizir i rampu očekivanja gledalaca, budući da osim priče o damarima sazrevanja u tinejdžerskoj dobi nudi jednako zanimljiv i potentan osvrt na tihe a dalekosežno pogubne strahote prokrastinacije na odloženo. Po toj osnovi, ovo ostvarenje ostavlja dovoljno snažan utisak i kao odrešitija komedija iz života tamošnjih tinejdžera, i kao staložen i iskren osvrt na isprva benigne muke nikada okončanog sazrevanja u dvadeset i kusur godina. Na spoju ta dva pola ove skladne priče stoji i izvrsna glumačka saigra mladog Grifina Glaka i nešto starijeg Pita Dejvidsona (koji je ovih dana aktuelan i po prilično autobiografskom filmu The King of Staten Island u režiji Džada Apatova). A u sredini je nekoliko iznimno uspelih komičnih situacija i segmenata, kao i živopisan prikaz američkih privatnih života u viru današnjice, a tu su (u ostalim ulogama) i: Emili Arluk, Džon Krajer, Mašin Gan Keli, Una Lorens…
- Looks That Kill
O čemu je: Priča o tinejdžeru koji iz dana u dan mora da se nosi sa prednostima i lošim stranama svog i bukvalno smrtonosno privlačnog izgleda.
I?: Reč je o trećem i najboljem, najambicioznijem i najintrigantnijem filmu iz ovoprolećne ponude pomenute američke produkcije American High; u pitanju je film koji unutar tog realističkog pristupa pruža visokokonceptualnu priču čije je izvorište zapravo u weeper odeljku savremene young adult knjiške i filmske produkcije. Naime, young adult je proza koja se obraća isključivo mladima, a weeper je njen zabat koji istim tim mladima svojim srcecepajućim zapletima (neretko i uz upotrebu motiva teških zdravstvenih poremećaja i bolesti) daje izgovor za plakanje. Srećom po nas starije prevashodno, Looks That Kill iz tih osnova skreće put vedre i vickaste komedije naravi uz tu vibrantnu potku, po kojoj svako ko ugleda lice tog mladića (iz razloga predostrožnosti uvek prekriveno zavojima) umire na licu mesta. U završnoj četvrtini ova priča nanovo pravi ubedljiv i opravdan zaokret u pravcu krajnje sugestivne melodrame, pritom ne gubeći ništa od svog inicijalno lahorastog duha, pitkosti i sveukupnog šarma. Film dosta snažne adute ima i u izvrsnoj glumi mlađanog para Brendon Flin-Džulija Goldani Tels, uz odličan doprinos svih drugih iz glumačkog ansambla. Looks That Kill je siguran budući kultni klasik, a bilo bi nepojmljivo da ga tek tako, u brzini ili neznanju, preskoče ili ne primete ljubitelji gorkoslatkih omladinskih priča, kao i poštovatelji onog ponajboljeg iz bogate baštine sjajnih i nezaboravnih američkih tin-filmova iz pominjanih osamdesetih godina minulog veka, sa kojima ovaj friški film svakako može da se nosi.
Naslovna fotografija: American High