Gledao sam najprovokativniji film godine “Supstanca”, za koji Demi Mur može da dobije nagradu – Najhrabrija glumica današnjice

Film “Supstanca” Korali Farže je ponovo u centru pažnje jer je Demi Mur osvojila Zlatni globus za najbolju glumicu.

Prvo reč, dve o klikbejtu iz naslova.

O ovom filmu se piše još od maja ove godine kad je skandalizovao kansku publiku koja realno voli da se vređa, zaprepašćuje i zviždi filmovima. Ipak, “Supstanca” nije bila te sreće da bude izviždana, već je stvoren hajp da je to filmu koji morate videti, iako vam se preti scenama koje nisu za gledanje sa starijim članovima porodice ili sa decom.

Film obiluje scenama golotinje, kako mlade Margaret Kvali tako i Demi Mur koja ove godine puni 61. Golotinja na filmu nije nova vest iako ju je sve manje i manje, te otud će svakako se o ovom filmu više pričati, ali i zbog samog žanra koji je u svetskoj kinematografiji proslavio Dejvid Kronenberg – body horror. Oni koji znaju šta to znači, blago vama, oni koji ne znaju…pa to vam uglavnom garnatuje da sva ta ženska tela koja možete videti u filmu nikako ne prolaze pod terminom seksi ili erotski, odnosni ako vam prolaze, onda morate da odete kod nekoga da vam to pogleda.

Ipak, ceo projekat je u rukama žene, a ne nekog napaljenog klinca, ili matorog tipa u krizi srednjih godina. Rediteljka je Korali Farže, pa je priča o ženskom iskustvu još tačnija i prirodnija, a film zaista pored svih tih reklamnih vikanja “provokativno” i “hrabro” u naslovima, ispod svega donosi i jedan od najboljih filmova godine.

U “Supstanci” Demi Mur je jednostavno rečeno, pokidala!

U filmu, gospođa Mur tumači Elizabet Sparkl, voditeljku aerobik tv programa koja i pored zgodnog stasa ulazi u godine, zbog čega joj se sprema zamena. Međutim, Elizabet dolazi do reklame za naslovnu supstancu što je nekakav serum koji ubrizgava i koji će u njenom telu stvoriti mlađu i lepšu verziju nje same (Margaret Kvali) i koju će ona “izbaciti” iz sebe.

Postoji niz pravila kojih obe moraju da se drže jer su one i dalje tehnički jedna osoba, sa dva tela. I samo u saradnji mogu da nastave sa bivstovanjem na planeti. Mlađa uzima ime Sju i postaje ta nova mlada aerobik insturktorka koja će zameniti staru i koju će vrh tv mreže slaviti i hvaliti (Denis Kvejd).

Međutim, žena je ženi vučica jel’ tako, pa ona jedna u dva tela neće moći da najbolje funkcioniše, a sam rasplet je krvav, dosta kemp, i ne za one sa slabim stomakom, ali i užasno zabavan.

Naravno da će provokativne scene golih ženskih grudi ili krvi uzimati prvenstvo u priči o filmu, ali ne sme se zaobiće mnogo bitnije emotivno ogoljavanje Demi Mur u ovom filmu koji istražuje složene teme identiteta i ali ranjivosti. Njen nastup poziva publiku da razmisli o sopstvenoj percepciji lepote, seksualnosti i ljudskog iskustva. Ovaj film nakon 40 godina karijere postaje i ključni momenat u filmografiji Demi Mur.

Iako i dalje snažna i sposobna za rad, Mur biva zamenjena i to prostijom i vulgarnijom verzijom sebe. Iako i njen program će svakako mnogi okarakterisati kao sraman. Film se bavi olakim shvatanjem i objektivizacijom ženskog tela i lepote. Kao u MMA ring ubačeni su svi, “da se pobiju” pa ko pobedi može da nastavi dalje da privređuje kao meso u industriji zabave.

Naravno, nije spojler ako se kaže da pobednika nema jer su pravila tako postavljena i u takvoj mašini za mlevenje mesa kao što je televizija. Otud golotnja na filmu i nije bitna ako se film fokusira upravo na najranjivije trenutke odbačene zvezde, i zaranja u dublje emocionalne i psihološke teritorije. E zbog toga je ova uloga Demi Mur odista hrabra.

Naravno ne sme se zaboraviti ni Margaret Kvali koja već godinama unazad, radeći sa Lantimosom ali i u serijama “Maid” i “Leftovers” pažljivo bira uloge i projekte koji imaju ozbiljnu poruku i stav.

Na kraju ovaj film svakako neće biti za svakoga zbog grubosti i krvi. Naravno, biće i onih koji će reći – ovde nema ništa novo , i sve ove i teme a i body horror scene smo videli 100 puta do sad. Kako god, rediteljka i glumice su ipak uspele da naprave dovoljno autentično delo za ovo vreme, koje se poziva na neke velikane žanra, ali i sa dovoljno univerzalnih problema kojima se se autori bavili i pre 50 godina, ali i koje će nažalost ostati za rad na njima i u narednim decenijama. Ma koliko ovakvi filmovi bili glasni protiv tih navika i postupaka.