Kako je jedno ‘Nemojte ljudi’ spasilo kultni film od zabrane: Goran Marković otvoreno o tome koje njegovo ostvarenje je zamalo završilo u bunkeru

Pre više od četiri decenije, film “Majstori, majstori” Goran Marković je završio za samo 19 dana, a potom je – zabranjen.

Iako je danas deo obavezne školske lektire za domaću kinematografiju, u trenutku kada je nastao, moćnicima tadašnjeg sistema nije bio po volji.

Taj čin cenzure i otpora u mnogome je odredio ne samo rediteljski put Gorana Markovića, već i njegov kasniji odnos prema društvu, vlasti i umetnosti. U Pančevu, pred prepunom salom, govorio je upravo o pobuni – umetničkoj, ličnoj i društvenoj.

Filmovi u Jugoslaviji su pre distribucije morali da dobiju prolaznu ocenu Republičke komisije za pregled filmova – takozvanu cenzuru. Mnogi su bili zabranjivani zbog raznih razloga: eksplicitnih scena seksa, vulgarnog jezika, ali najčešće zbog kritike socijalističke vlasti i samog Josipa Broza Tita.

Tako je i kultni film Gorana Markovića “Majstori, majstori” zamalo ostao u bunkeru.

„Snimili smo besplatno film Majstori, majstori. Onda smo došli na cenzuru. Predsednik komisije bio je onaj istoričar umetnosti, Nikola Kusovac. Kada smo stigli, rekao mi je:

‘Gledao sam film – odličan je.’
Onda se film završio, i on je opet progovorio:
‘Predlažem da se film zabrani zbog vređanja nastavnog osoblja.’

Kusovcu se u toj cenzuri pridružio i Miroslav Čangalović, operski pevač. I tako je film zabranjen.
Niko nije mogao da veruje, ali onda se uključio Mića Tomić. Pozvao je svog prijatelja Najdana Pašića, koji je došao i rekao: ‘Nemojte, ljudi.’ I zabrana je skinuta”, ispričao je reditelj u Pančevu.

Najdan Pašić bio je doktor nauka, politikolog, direktor Instituta društvenih nauka, predsednik Ustavnog suda, dekan FPN-a i član Predsedništva Socijalističke Republike Srbije – dovoljno moćan da u dve reči skine zabranu sa filma.