„Kad čujem ‘dvesta na sat‘ meni odmah proradi uslovni refleks: Đorđe Čvarkov u dve reči o romantici devedesetih

„Ja kad čujem ‘Samo u snu ljubav postoji za nas’, ili ‘Noćas sam sanjao ja i Divac Rade’, ili ‘Ajkulo sa muškim likom’, ili ‘Baš je dobar čoček, ili ’dvesta na sat’…“ nabraja Đorđe Čvarkov u Državnom poslu i dodaje: „meni odmah proradi uslovni refleks“.

Ali o kakvom refleksu je zapravo reč?

Razočaraće mnoge koji danas romantizuju devedesete, muziku tog vremena i zaboravljaju kako je život u tom periodu zaista izgledao.

Nema novca, nema benzina, nema struje, nema osnovnih proizvoda u prodavnicama – a kada i naiđeš na nešto, na policama stoji ofucano sobno cveće, tu i tamo pokoja konzerva, kao neki čudan znak da život još uvek postoji.

Autobusi voze na sa, dva, a gužve u njima mogle bi da pariraju najprometnijim autoprevoznicima u Indiji.

Nema cigara, nema ničega.

I sve to dok pokušavaš da vodiš koliko-toliko normalan život, da studiraš, radiš, ili da, jednostavno, preživiš dan.

I tu se javlja uslovni refleks – onaj stari Pavlovljev signal: čuješ hit iz devedesetih i odmah ti pred očima iskrsne red za hleb ili mleko, razmišljaš kako ćeš uopšte da stigneš do radnje, a jogurt? Misaona imenica.

Taj refleks pogađa sve koji su tada bili mladi i pokušavali da žive u svetu koji je, iako pun muzike i televizije, bio apsolutno oskudan i nepredvidiv.

Ako niste živeli u to vreme, možda mislite da su filmovi poput Rane ili Tri palme za dve bitange i ribicu preterani u prikazu života.

Ali stvarnost je bila smešna, ali i tužna – jedno bez drugog retko je išlo.

Devedesete nisu bile samo muzika i hitovi, već i borba sa osnovnim potrebama, sa svakodnevicom koja je testirala strpljenje i snalažljivost.

Zato svaki Đorđev hit iz Državnog posla vraća sve koji su živeli u to vreme, baš tamo gde i njega. U red. I dok danas možemo da se smejemo, tada je svaka pesma imala moć da probudi sećanja na redove pred radnjama, na improvizovane „supermarkete“ i na male svakodnevne borbe. Taj uslovni refleks je dokaz da muzika devedesetih nosi više od ritma – nosi ceo jedan život.