Kad predmeti oblikuju junake: Dekor Almodovarovog filma „Pain and Glory“ oduzima dah
Pain and Glory je veoma zahtevan film. Ogolio je svaki delić reditelja Pedra Almodovara do kog je mogao da dopre i učinio ga javno dostupnim. Detinjstvo, bivše ljubavi, zdravstveno stanje, odnos prema majci, filmskoj umetnosti – sve se našlo na velikom platnu u maestralnoj melodrami.
Almodovar je prilično zatvorena ličnost, tako da je ovim potezom iznenadio mnoge. Penelope Kruz i Antonio Banderas, njegovi prijatelji i glumci na filmu, zabrinuli su se kada su pročitali scenario. Zapitali su se da li je Almodovar zaista u bolovima koliko i glavni junak njegovog ostvarenja.
Španski reditelj insistira na tome da nije sve što je prikazano u filmu veran odraz njegovog života. Bol i slava svakako su tu, ali heroin, na primer, nikada nije probao. Stan u kom živi Salvador Malo, glavni protagonista, takođe je urađen na granici između stvarnosti i fikcije. „Oko 50% nameštaja je moje“, rekao je reditelj o scenografiji koja ostavlja bez daha.
U lične predmete nagrađivanog filmskog stvaraoca, koji su preneti u studio, ubrajaju se police poznate dizajnerke Šarlot Perijon, skulpture Migela Navara, ukrasni predmeti Pjera Fornasetija i namešetaj Pita Hajna Ejka. „Mora da je Almodovaru bilo za nijansu neugodnije kod kuće za vreme snimanja“, našalio se scenograf Ančon Gomez, koji je za potrebe filma pozajmio mnogo toga.
Filmskoj ekipi potreban je prostor kojim se može manipulisati tako da su se kadrovi tokom snimanja izborili za poslednju reč. Tačnu repliku Almodovarovog doma, uprkos originalnim predmetima i replikama, nije bilo moguće postići. Dimenzije prostora, boje i položaj predmeta razlikuju se od realnog uzora. Gomez je istakao da je krajnji efekat takav da bi se ljudi, koji su bili u Almodovarovoj kući, osećali prebačenim u isti univerzum kad bi ugledali scenografiju.
Crvena kuhinja sa plavim pločicama očuvala je najveću autentičnost, a krasi je rad još jednog značajnog imena iz sveta arhitekture i dizajna – šare Patricije Urkiole nalaze se na staklenim vratima i drugim predmetima. Radni sto italijanskog dizajnera Marija Belinija i upadljive slike, koje su odštampane na platnu i teksturirane mat lakom, takođe predstavljaju verne kopije Almodovarovih originala.
Dalje u filmskoj prošlosti, kad se Antonio Banderas kao glavni junak priseća detinjstva, gledaocima se otkriva da je sa siromašnim roditeljima živeo u pećini. Almodovar nikada nije živeo na takav način, ali je sa scenografom osmislio fantastično podzemno prebivalište. Gomez je rekao da su neophodne lokacije pronađene u Paterni, gradu koji je sa rediteljem posetio pre više od dve decenije, kada su se pripremali za snimanje filma Bad Education.
„Sada gotovo niko ne živi u takvim pećinama“, rekao je. „Dodali smo dimnjake na površini, kao i svetlarnike kroz koje bi svetlost i vazduh mogli da dopiru. Takođe, naslikali smo pukotine na zemlji i učinili da izgledaju kao ožiljci vremena.“ Enterijer je kasnije urađen u studiju u Madridu. „Proces je podsećao na krojenje odela od pačvorka, a zatim smo morali da se pobrinemo da šavovi postanu nevidljivi. Pećina kakva nam je bila potrebna ne postoji. Morali smo da je konstruišemo“, istakao je dugogodišnji Almodovarov saradnik.
Udružene, ove dve lokacije gledaoca vode u neponovljivu, bajkovitu atmosferu lične drame. Predmeti – neke od njih možete videti u foto-galeriji ispod ovog teksta – doprinose razvoju likova i izazivaju snažne emocije. Sve to čine zahvaljujući istančanom ukusu, oslonjenom na znanje iz istorije dizajna, arhitekture i umetnosti. „Zadovoljstvo je raditi sa rediteljem za koga je set poput drugog glumca na filmu“, rekao je Gomez, a ako Almodovar ovako nastavi neće još dugo morati da brine o karijeri. Pain and Glory je čist vizuelni užitak.
Naslovna fotografija: Pain and Glory je bio jedan od najgledanijih španskih filmova u prošloj godini (foto filmcomment.com)
Ako neko želi da pogleda dobar fima na ovu temu, a i da bi imao sa čime da poredi, preporuka je Warrior iz 2011. sa Tomom Hardijem i Džoelom Edgertonom u glavnim ulogama.
A šta su to “šabanski klubovi”?
Al ga NAGRDI…čoče..
Pa ti sigurno imas: 3 Medjeda, par palmi i vise oskara… I nobelovu nagaradu za ‘kritiku’…
A da ti si zensko.. ( jesi li bila ikad Na box ,kik box, MMA?
Čisti zbog politicke korektnosti..
Akciono – šabanski srpski žanr! Svaka čast za klasifikaciju! Samo bih zamolila da uvek u tekstovima navedete da su ovi i ovakvi ‘filmovi’ podržani od strane Filmskog centra Srbije koji je glavni krivac za očajno stanje i još očajnije filmove u srpskoj kinematografiji. I tako decenijama unazad…
Nisam gledao film pa ne mogu da ga komentarisem, ali mogu da komentarišem članak iz kog se jasno vidi da imate jako loše mišljenje o porodici Balašević i ne trudite se da to sakrijete, naprotiv.
Film je odvratan….nula.nula..nula..mozda je zanimljiv za decu do petog razreda…
Realno dobar komentar sa obiljem opisanih nedostataka…ako je reditelj iz Bugarske, Maja Berpvic glumi Rumunku a Balasevicka muslimanku nije ni cudo sto film lici na Kazahtanski dugometrazni film sniman mobilnim telefonom.