Kao niska sjajnog đerdana: Dvanaest baš loših a simpatičnih filmova

Nedavno su dodeljene ovogodišnje Zlatne maline za najlošije filmove, a, sasvim očekivano, pobedu je izvojevala jezivo slaba ekranizacija popularno-dugovečnog mjuzikla Mačke (Cats). Tim povodom, skrenućemo vam pažnju na nešto sasvim suprotno – dvanaest takođe baš loših, ali, s druge strane i u isti mah, i baš simpatičnih filmova. Idemo… Rafalno, ekonomično i abecedno.

• Body Rock (1984)

U pitanju je brzopotezno sročen odgovor na tada baš aktuelnu pomamu za filmom Breakin’ (Brejkdens); u slučaju filma Body Rock autori su prilično digli rampu – tu su i pevačke numere, kao prizori iz života povlašćene klase, identitetska drama glavnog junaka, privlačni Lorenco Lamas u neverovatnim modnim kombinacijama… Sve to i prava poplava neveštosti po pitanju filmskog izraza. Ali, ima nešto istinski zavodljivo u ovom ostvarenju – a to nije samo kričavo živopisan prikaz veselih reganovskih osamdesetih.

• Cool as Ice (1991)

Holivud je često krojio svoje proizvode po meri traženih muzičkih zvezda, ali nevolja nastaje kada se pakuje film po meri nekoga do te mere nezanimljivog, bezličnog, a iritantnog, te suštinski nepotrebnog kao što je bio Vanila Ajs. Ipak, ima izvesnog poleta u ovoj šarenoj kreativnoj havariji od nezvaničnog rimejka klasika The Wild One koji je davnih dana svetu u žižu ubacio Marlona Branda. Najposle, tu je nešto malo i Naomi Kembel…

Povezani članci

Otkrivamo deo programa 28. Festivala autorskog filma

Tribina o filmu „Kristina”: Ljubav – ako je ikako moguće…

• Empire of the Ants (1977)

Ako ćemo pošteno, ogromna većina američkih filmova katastrofe iz sedamdesetih godina prošlog veka da se podvesti pod odrednicu izlišnih budalaština, ali i u takvom kontekstu normu je pomerio ovaj izrazito glup i nenamerno zabavan horor u kome ogromni mravi osujete prodaju diskutabilnog poseda za srećnije i bogatije kapitaliste. Da skratimo, nasuprot zlokobnim i krvožednim mravima našla se lično Džoan Kolins!

• Hello Down There (1969)

Budalasta ali i krajnje dobronamerna i šarmantna je ova komična filmska ekstravaganca o skladnoj i srećnoj porodici koja se seli u moderno opremljenu kuću na dnu okeana, u pratnji drugova iz benda sina i kćerke, a tamo se združe i sa šeretski nastrojenom fokom… Pameti ovde nema ni u najbleđim tragovima, ali zato ima iskrenog eskapizma, kao i benevolentnog humora, čak nekoliko muzičkih numera, a, povrh svega, tu su Dženet Li i baš mladi Ričard Drajfus u jednoj od svojih prvih zamašnijih uloga.

• Maximum Overdrive (1986)

Ovaj film, kod nas plasiran kao Teror mašina, u kreativnom smislu predstavlja tešku donju ligu filmske ponude iz tog perioda, ali makar počiva na zanimljivoj i podatnoj poenti (o neizbežnoj pobuni mašina i aparata). Nažalost, Stiven King i u svojstvu reditelja je dobacio tek do krajnje nespretne tehnofobične papazjanije. Doduše, sa par izrazito zabavnih scena.

• Pledge This! (2006)

Siguran orijentir u svetu nedvosmislenog filmskog treša svakako jesu ime i pojava Paris Hilton; ovo je tek za najokorelije i najpripremljenije sladokusce unutar te ozbiljne konkurencije – seks-komedija u kojoj ama baš nema veze sa seksom i seksepilom i usiljena komedija u kojoj su najsmešniji komentari koje čujemo direktno iz glave Paris Hilton.

• Reefer Madness (1936)

Može se polemisati da li je ovo zbilja film ili samo dugometražno parafilmsko video-upozorenje roditeljskih udruženja na temu opasnosti od uživanja marihuane (i žurki i džez muzike kao neizostavne pratnje tog poroka). Krajnji rezultat je urnebesan i zabavan, a svakako će vam barem delimično biti dirljiva neglumljena naivnost koja čini srž „autorskog“ pristupa. 2005. godine ovaj biser je doživeo rimejk – u vidu mjuzikla sa Kristen Bel, Nev Kembel, Alanom Kamingom, Stivenom Veberom…

• Roller Boogie (1979)

Reditelj Mark L. Lester je časno ime B filma sada podosta vrlo dobrih, odličnih ili barem veoma zanimljivih filmova (Truck Stop Women, Class of 1984, Firestarter, Commando, Class of 1999, Extreme Justice, Night of the Running Man, The Ex, Misbegotten…), ali ovo je svakako njegov ubedljivo najlošiji film. U pitanju je mlitav pokušaj da se stvori mamipara od fascinacije disko-rolšuama, ali u ovom filmu ništa ne funkcioniše, počev od hemije između dvoje posve pogrešno odabranih glavnih glumaca (Linda Bler i Džim Brej). Ipak, film pleni bezbrižnim tonom, prizorima nadmetanja u plesu na rolšuama, a značajan adut je, gle čuda, sveukupni dizajn i duh te ere.

• Rođen kao ratnik (1994)

Istinska ekstravaganca je ovaj poletni i nimalo spretni C akcijaš snimljen u tadašnjem ostaku one veće Jugoslavije; film je režirao italijanski rutiner Gvido Zurli, a čini se da je radio po nepostojećem ili barem teško vidljivom scenariju. Nema opšteg mesta koje nije ubačeno u ovu brzopoteznost, a uz naturščika Miodraga Stojanovića, inicijatora i pokrovitelja čitavog ovog projekta, tu su bili i: Slobodan Ćustić, Žarko Laušević, Vjera Mujović, Branislav Lečić, Josif Tatić, Milan Štrljić, Jelena Žigon…, te gost iz Italije – Rik Batalja. Ako vas sreća u toj misiji posluži, pogledajte ovaj film sa engleskom nadsinhronizacijom i srpskim titlovima. Prava magija!

• She (1984)

Ovo je jedna od brojnih filmskih adaptacija romana H. Rajdera Hagarda, kao i italijanski očito od koca i konopca brzinski spravljen proizvod za (belo)svetsko tržište. Postapokalipsa je tih godina bila tražena roba u svetu i jeftinijeg žanrovskog filma, a izraelski reditelj Avi Nešer, koji će nekoliko godina docnije pokazati da može znatno bolje i ozbiljnije, ovaj svoj sumanuti rad opskrbio je barem dinamičnom naracijom i maštovitim scenografsko-kostimografskim rešenjima unutar evidentno mršavog budžeta. Film je, uz sve to, veoma politički nekorektan, a posvećenici će znati da cene to što glavnu ulogu tumači upravo Sandal Bergman.

• Slatko od snova (1994)

Jedna ovako osmišljena lista nikako ne bi mogla da prođe bez ovog unikata – slično gorepomenutom filmu Cool as Ice, Slatko od snova (The Dream Jam) je postavljen po tadašnjoj meri i kroju naše Dragane Mirković. Slatko od snova je jedan od najneverovatnijih pop-kulturnih proizvoda srpskih kao malj teških devedestih, a sa ekrana se naprosto preliva žar koji je u ulogu sanjarke, radnice (opustelog) Mekdonaldsa (pod sankcijama) koja postaje planetarna pop-zvezda unela Dragana Mirković (ovde kao Danny). U fimu su igrali i: Nebojša Bakočević, Velimir Bata Živojinović, Milorad Mandić Manda, Branka Katić, Zoran Cvijanović, Đogani Fantastiko, Branko Cvejić, Gorica Popović, Milan Delčić… U dve reči samo – Kosmos Srbija!!!

• The Room (2003)

Ovaj začudan, somnabulan i nepojmljivo loš film istrajno je godinama dobijao na kultnom statusu, do te mere da je Džejms Franko uradio biografski film krupnih autorskih pretenzija na temu ovohg DIY (do-it-yourself) dragulja. Teško je rečima pojasniti koliko je ovo loše, baš kao što se teže predočava i zašto je, uprkos svom tom bolnom amaterizmu, The Room ipak istovremeno i toliko neodoljiv za gledanje i sada, gotovo pa dvadeset godina kasnije.

Naslovna fotografija: Chloe Productions TPW Films/Universal pictures