„Kapetan Marvel“ ili komercijalizacija feminizma
Piše: Đorđe Bajić
Jednostavno, postoje oni koji smatraju da u naslovnoj ulozi u superherojskom filmu isključivo treba da bude beli heteroseksualni muškarac. Sve van tog opisa izaziva uznemirenje i bes. Na prvi pogled sve ovo deluje krajnje detinjasto i efemerno (ipak se ovde radi o filmovima čija je prvenstvena namera da zabave, naučnofantastičnim fantazijama koje svako iole racionalniji teško može uzeti za ozbiljno), a opet, ta provala buke i besa u Severnoj Americi (i šire) jasno govori koliko je deo svetske populacije i dalje pun predrasuda. Mizoginija, homofobija i rasizam su svuda oko nas. Možda ne onoliko besramno ogoljeno kao ranije, ali i dalje tinjaju i prete.
Nemojmo se zavaravati… Filmski studiji prave filmove kako bi zaradili novac. To je prvo i osnovno. Film je roba koju treba što bolje plasirati, a nigde to nije bilo očiglednije nego kada je reč o holivudskim superherojskim spektaklima iz Marvelove i Disijeve kuhinje. Marvelovi studiji su, ne treba zaboraviti, deo kopanije Dizni koja je „pojela“ pola Holivuda. A Dizni je čuven po tome da voli da igra na sigurno, veoma retko pomerajući granice i izlazeći iz okvira opšteprihvaćenog. Istina, bilo je nekih pokušaja da se to promeni – najnoviji delovi Star Wars sage su primeri toga – ali ukorenjeni stavovi se teško i sporo menjaju. Iako je Kapetan Marvel najavljivan kao „ultimativni feministički film“ i „superherojski odgovor na pokret #MeToo“, konačni rezultat je daleko od emancipatorskog.
Naravno, nije dovoljno samo staviti žene ispred kamere, potrebno je da one budu uključene i kao kreativci u nastanak filma. Režiju Kapetana Marvel potpisuje dvojac Ana Boden-Rajan Flek, a njih dvoje su, zajedno sa Ženevom Robertson-Dvoret napisali i scenario. E, tu sad nastaje problem… Boden-Flek su poznati po svojim komičnim dramama (među kojima se izdvaja izvanredni Polu-Nelson), a ne po visokobudžetnim akcionim SF spektaklima, dok je Robertson-Dvoret koscenaristkinja veoma slabe nove avanture Lare Kroft (Tomb Raider, 2018). Iskreno, njihov spoj nije doveo do spektakularnih rezultata.
Kapetan Marvel nije katastrofalan film. Daleko od toga. Ponuđeno je uglavnom zabavno i treba pohvaliti što je film prijatnog trajanja (tek nešto malo duže od dva sata), ali donosi prilično mlaku akciju i, u scenarističkom pogledu, skup opštih mesta. Da, glavna junakinja jeste žena (Kerol Denvers alijas Kapetan Marvel), s tim da je ova „intervencija“ krajnje mehanička – uloga je tako napisana da bi je uz minimum izmena mogao odigrati i muškarac, nema u njoj ništa (ili gotovo ništa) specifično žensko. Kapetan Marvel je, praktično, kopija Kapetana Amerike – ali bez onih dramskih finesa koje su Prvom osvetniku dale dvodimenzionalnost.
Ono što je posebno upečatljivo u filmu jeste besprekorno kompjutersko podmlađivanje Semjuela L. Džeksona i riđi mačak Gusan koji krade svaku scenu u kojoj se pojavi i koji je već postao senzacija čija pojava preti da zaseni sve drugo u vezi sa filmom. Ima i humora, mada šale ne funkcionišu uvek. Priča sadrži i jedan inteligentan preokret plasiran u pravom trenutku. Čitava predistorija glavne junakinje je predstavljena u nizu kratkih flešbekova, sve to prilično neupečatljivo i bez poentiranja na očiglednim mestima (samo se preletelo preko položaja žena u američkom ratnom vazduhoplovstvu tokom 1980-ih). Zapravo, čitav film je prilično neupečatljiv. To, naravno, nije moralo da bude tako, u filmu čak i postoje nagoveštaji da se razmišljalo „izvan kutije“, ali se na kraju ipak igralo na sigurno.
Da li je Kerol Denvers lezbijka? Zapravo, možda i jeste. Njen odnos sa koleginicom Marijom Rembo je prikazan na način da se može tumačiti dvojako. Ali, svi nagoveštaji da na velikom platnu gledamo međurasnu ljubavnu gej priču su implicitni, nije bilo hrabrosti da se oni konkretizuju. Verovatno su čelnici studija došli do zaključka da bi „lezbijski ugao“ bio previše riskantan. U svakom slučaju, scenario ostavlja utisak hendikepiranosti i nedorečenosti, što sve ukazuje da je bilo dosta prepravljanja i izmena. Sve je to odnelo danak.
Pored toga što služi kao platforma za upoznavanje sa novom važnom junakinjom, Kapetan Marvel predstavlja svojevrsno zagrevanje za događaj godine, skoru premijeru filma Osvetnici: Kraj igre, dugoočekive završnice treće faze Marvelovog filmskog univerzuma. Oskarovka Bri Larson je svakako kvalitetna glumica, s tim da njen potencijal u Kapetanu Marvel nije do kraja iskorišćen – ali naboj postoji i moguće da će biti iskorišćen koliko već u Kraju igre. Gledano u tim okvirima, Kapetan Marvel nije toliko zanimljiv zbog onog što jeste, već zbog onog što može da bude i postane. Ako bude hrabrosti i pameti, Kerol Denvers može da stane na čelo nove generacije superheroja. Smena je neminovna, pitanje je samo da li će promene koje neumitno dolaze biti suštinske ili površinske.
