Kritika filma „Čudesna žena 1984“: Kažu, čudo od žene

Pišu: Đorđe Bajić & Zoran Janković

Ne samo što odluka kuće Warner Bros na velika vrata uvodi prevrat u uvrežen način distribucije blokbastera, ne samo zato što je to poslednji potencijalni hit u ovoj turobnoj godini, ne samo zbog prekrasne Gal Gadot… potrebno je posebnu pažnju uputiti aktuelnoj Čudesnoj ženi 1984 (Wonder Woman 1984), te su se, stoga, ovoga puta, tog posla prihvatila dva filmska kritičara City Magazina – Zoran Janković i Đorđe Bajić. Zašto? Pa, da bi se viđeno što preciznije i što poštenije izvagalo i procenilo. A i tako je zabavnije (nadamo se).

Zoran: Za početak, ono očigledno – Čudesna žena 1984 je ono što je manjkalo bioskopskoj ponudi od Teneta početkom septembra pa sve do ovih dana – bučan film krupnih repertoarskih ambicija, komunikativan i šaren, pun samopouzdanja… E, sad, pitanje je da li je dovoljno da film bude solidan/korektan, u celini gledano, pa da se gledaoci ipak, pod ovim uslovima, zapute u bioskope. Doduše, to je već neka druga priča koja nadilazi okvire kritike pojedinačnog naslova. Mimo svega toga, po mojoj proceni, Čudesna žena 1984 je upotrebljiv film, ali ne znatno više od toga. Štaviše, rekao bih da se rediteljki Peti Dženkins ciljano pomalo progledalo kroz prste u slučaju prvog filma, pa je ona, gle čuda, i ovog puta ponudila nešto manje-više srednjačkih dometa. Šta ti kažeš?

Đorđe: Za početak – prijalo mi je da pobegnem od svega u mrak bioskopske sale, pa bilo to i „samo“ na 150 minuta. Čudesna žena 1984 nudi upravo to, eskapizam i razbibrigu. Jedan naš prijatelj je na jednoj od društvenih mreža, a u komentaru na ovaj film, napisao „Čudesna žena je život“. Ja bih se saglasio sa njim po tom pitanju: zaista prija otići u bioskop i pogledati jedan bučan, šareni superherojski film, kao u dobra stara vremena kada nam se to činilo kao datost koju ništa ne može da promeni i naruši. U današnjem svetu: Čudesna žena 1984 je kuriozitet, gotovo pa kao relikt nekog prohujalog vremena koga se (već!) sećamo sa nostalgijom. To ovom filmu daje dodatnu vrednost i zbog toga mi je drago što sam ga pogledao na velikom platnu. Opet, drago mi je i što nije bila gužva u sali: u ova Kovid vremena čovek nikada ne može da bude dovoljno oprezan.

Zoran: Pomalo me zbunjuje što je, uprkos drugoj polovini filma koja ostavlja utisak upotrebe kroja i pristupa Zeka Snajdera, ova Čudesna žena ipak ponajpre nalik drugom Bartonovom Betmenu, i to ne samo zbog očigledne i hitro upadljive sličnosti između Bartonovog viđenja i tretmana lika Žene-mačke i Barbare Minerve iz ovog filma Peti Dženkins. Naravno, uz ogradu da čak i na uzorku čitavog korpusa filmova nadahnutih građom iz DC Comics-a, Barton i dalje i krajnje suvereno ostaje nedostižan. Da li bismo gorepomenuto mogli da podvedemo pod svesni omaž časnom prethodniku ili je to ipak posezanje za tuđom mustrom?

Đorđe: Zašto ne posegnuti za mustrom koja je provereno uspešna? Nije mi smetalo što Čudesna žena 1984 podseća na Bartonov Povratak Betmena, čak bih otišao još dalje i naglasio da sam se štrecnuo kada je ta sličnost, nakon prvog sata, počela da bledi. Ekranizacije stripova su na ovaj ili onaj način same po sebi reciklaža, ne treba tu tražiti neku preteranu originalnost. Važno je da je film zabavan i dinamičan, a Čudesna žena 1984 to jeste – mada ne u onoj meri u kojoj sam priželjkivao. Nakon tog prvog sata, Peti Dženkins i ekipa počinju da lutaju i to odnosi danak. Nedostaje one bartonovske usredsređenosti i doslednosti. Ima u filmu dobrih ideja, s tim da one zaškripe prilikom realizacije.

Zoran: U nekom trenutku, Čudesna žena 1984 kreće u drugom pravcu od onog predočenog na početku, a ja, eto, ne mogu jasno da odredim da li je to bila od samog početka zacrtana odluka ili je do toga došlo možda tokom postprodukcije i tog završnog „pakovanja“ filma. Tebi su na softverskom nivou superherojski film svakako bliži, pa kako tebi izgleda taj baš upadljivi šav između, recimo, prve i druge trećine ovog filma?

Đorđe: Film nastaje u montaži, rekao je jednom neko ko dobro razume sedmu umetnost, ali nije zgoreg, dodao bih ja, da i scenario bude napisan kako valja. U Čudesnoj ženi 1984 ima toliko ideja i narativnih tokova, da očigledno ni 150 minuta nije bilo dovoljno da se sve složi i uklopi kako treba. Supeherojski film mora da bude posve jasan i pregledan, da od samog početka prepoznamo i razumemo mehanizme priče ma koliko oni sumanuti i čudnovati bili, a to ovde definitivno nije slučaj. Šav je u jednom trenutku popustio. Nije to ni prvi ni poslednji put da se tako nešto dogodi u produkciji sličnoj ovoj, a što se razloga tiče… Ko zna… Supeherojski blokbasteri su neretko čeda kompromisa, možda u tome treba tražiti razlog za posrnuće nakon prvih sat vremena… Čudesna žena 1984 je ono što bi u zemlji njenog nastanka opisali kao hot mess. Mada, ponekad je baš hot mess ono što nam upravo i treba. Posebno kada pričamo o filmovima.

Zoran: Moram da priznam da, iako razumem da je možda i bilo nužno da se radnja smesti u prošlost kako bi se ostavilo prostora za buduće nastavke (a kako čujemo, Warner Bros je već, i to po ubrzanoj proceduri, odobrio treći deo franšize), a i da bi se iskoristila ta nepogrešiva vizuelna zavodljivost epohe osamdesetih godina prošlog veka, ali, sveukupno uzev, mislim da narečeni retro-dizajn i štimung nisu „proigrali“ kako treba i značajnije doprineli filmu u celini.

Đorđe: Zaigrali jesu, ali samo u toku tih prvih sat vremena: u sceni u tržnom centru na primer, ili kad Dajana bira Stivu odeću… To je sve simpatično i funkcionalno. Kasnije kao da su tvorci filma zaboravili u koju je deceniju smeštena radnja. Da je neko od likova izvukao mobilni telefon i počeo da kuca – ne bih se iznenadio. Zato si, većim delom, u pravu – propuštena je prilika da se na pravi način fetišizuju osamdesete, ali to je, ukupno gledano, jedan od manjih problema ovog filma.

Zoran: A šta bismo mogli reći o samom zapletu i toj društvenoj hronici? Čudesna žena pati za svojim pilotom, sukobi se sa gramzivim, narcisoidnim berzanskim mešetarom isprva niže lige, na put joj stane i dojučerašnja štićenica, ali i Čudesna žena, baš kao i svi superheroji u filmskim spektaklima u ovih desetak godina njihove dominacije bioskopskim reptertoarima, zapravo svojevoljno štiti poredak, ostaje na braniku uvreženog, braneći ga čak i od uvek privlačne anarhije kao moguće međustanice ka nekakvoj slobodi za sve i svugde. Dakle, ponovo na jednoj strani imamo nedvosmisleno predočen motiv osnaživanja žena, a na drugom tasu reakcionarno poslušništvo. I ovo se, naravno, ne tiće glumaca (Gal Gadot, Kristin Vig, Pedra Paskala, Krisa Pajna…), koji i ovde čine sve što je do njih. Voleo bih da napokon dočekamo i gledamo slobodarski film, barem u meri u kojoj je strip pružao tu nesputanost po pitanju izvodljivosti na filmu, mada, teško da će do toga ikada doći u ovoj, studijskoj, konstalaciji stvari.

Đorđe: Superherojski filmovi mogu da budu vizionarski po pitanju specijalnih efekata, što se sadržaja i poruke tiče… tu je još uvek sve podređeno dominaciji SAD-a i svetskog poretka na način na koji je doživljavan u Vašingtonu. Nema tu mesta za subverziju, osim ako se kao suberzivni element ne doživi pomenuto „osnaživanje žena“. Prevelike su tu pare u igri da bi se reskiralo bilo šta od suštinskog značaja. Ko želi nešto drugačije, mora da se mane blokbastera čija izrada košta nekoliko stotina miliona dolara, te da se, na primer, baci na gledanje serije The Boys ili skromnije budžetiranih bioskopskih naslova koji se mnogo smelije poigravaju supeherojskom matricom. Dajana Prins je deo superherojske elite koju čine Betmen, Spajdermen i Supermen, pa je kao takva uvek u okvirima očekivanog. To smo znali i pre nego što smo otišli u bioskop.

Zoran: Na kraju, vredi li Čudesna žena 1984 odlaska u bioskop pri ovakvom stanju stvari? Ja bih rekao da vredi, i kao film koji dovoljno dobro funkcioniše unutar granica i žanra i fenomena iz koga je iznikao, a i da se pruži i kakva-takva podrška klonulim bioskopima. Vredeli su nam svih ovih godina, a trebaće nam i uskoro, u, nadajmo se, punom kapacitetu, zar ne?

Đorđe: Tu razmišljamo na potpuno istim talasnim dužinama. Ko voli i prati superherojske spektakle, neka se prošeta do bioskopa. Neće ga dočekati najbolji film ove godine, to je sigurno, ali će mu sam čin gledanja pružiti iluzuju, pa makar i nakratko, da je sve normalno… Nova Čudesna žena nudi svojevrsni vremeplov koji nam je u ova stresna vremena i te kako potreban.

Fotografije: Warner Bros. Pictures