Kritika serije „Physical“: Biram da se temeljno natapiram (pa da onda na miru izdominiram)

Ako bi trebalo da sudimo na uzorku serijske i filmske ponude u poslednjih nekoliko godina, čini se da se fascinaciji (a često i otvorenom i srčanom omažiranju) osamdesetih godina prošlog veka ni ne nazire skori kraj. A i kako i zašto bi?

One su bile izrazito nadahnjujuće i zabavne na vizuelnom nivou – pomenimo samo grejače za noge, nabudžene naramenice, temeljno natapirane kose, obilje štrasa, likre, poliestera i drugih šljaštećih vidova zabave i utehe. Pritom, bila je to očito smislenija era življenja, upadljivo krupnih identitetskih previranja i lomova na ličnim i mikro-nivoima. Tome doprinosi i činjenica da se ovo razdoblje nalazi na skrajnutom ali i značenjski potentnom mestu perioda priklještenog između dve epohe za koje se pre može reći da su bile prevratničke – emancipatorske sedamdesete i otrežnjujuće devedesete sa onom tihom teskobom skorog kraja milenijuma.

Sve to i još podosta toga zanimljivog i vrednog zatičemo u (zasad) vrlo dobroj novoj seriji Physical, u kojoj Rouz Bern tumači lik očigledno sluđene, nezadovoljne i pritajeno psihotične domaćice u prvoj polovini narečene decenije koja (naravno, posve slučajno) spas nalazi u svetu tada baš, baš, baš aktuelnog aerobika, zanimacije za koju se barem tada činilo da predstavlja i vid značajnog gibanja na širem, društvenom fonu.

Physical ne donosi ništa inovativno u prikazivanju i tretmanu te decenije i njenog pop-kulturnog i sociološkog nasleđa, a za to je, ionako, iz godine u godinu, iz projekta u projekat ove ili slične fele, sve manje manevarskog prostora.

Ono što Physical (sa naslovom koji je, to je sasvim evidentno, proistekao iz temastski bliske pop-himne iz repertoara Olivije Njutn-Džon) izdvaja iz konteksta srodnih pristupa i postignuća jeste vidan pokušaj da se baština pomenute epohe prokrvi time što glavna junakinja put vlastite emancipacije kreće sa teškim balastom brzo narastajuće psihoze, oličene, između ostalog, i u samomržnji. Gledaocima je to predočeno u vidu ispovesti direktno u uši, pri čemu se jasno mapira silina neuravnoteženosti i strogo zauzdavane maničnosti koje samo što nisu implodirale. To nju dovodi u jasnu analogiju sa heroinom čuvenog romana Dnevnik besne domaćice Sju Hofman.

Dakle, Physical se, podno tog, naravno, savršenog dizajna i do najsitnijeg aspekta precizne rekreacije tih godina, bavi znatno ozbiljnijim pitanjima egzistencije pod žrvnjem onoga što poimamo i doživljavamo kao zbilju. To čini na način koji ovu priču o ličnoj evoluciji uz pomoć nečega suštinski trivijalnog (što je aerobik, makar sa današnje tačke gledišta, svakako bio) prevodi u vode univerzalnog i onda, samim tim, lako razumljivog.

Naravno, osim osnovne postavke i rešenja i zahvata veoma iskusnih ključnih autora, to je i zasluga već pominjane Rouz Bern, i ovog puta odlične, i ponovo na samoj tački razdvajanja prećutane ranjivosti i očito blagotvorne samoironije. U skladu sa njenim angažmanom je i kičmena dramaturška postavka, u smislu da je Physical rad usredsređen na glavnu junakinju i njen osobeni mentalni sklop, naravno, u značajnoj meri određen i navođen i tekućim nevoljama (problemi sa ishranom, besparica, neutaženi i samozatomljeni seksualni apetiti, besmislen brak kome je poodavno istekao rok trajanja, snažan osećaj nepripadanja široj zajednici, kao i samoj sebi i svojoj zaturenoj suštini, manični konzumerizam u poodmakloj fazi dekadencije, opterećenje varljivog američkog sna…).

Physical je zreo rad i na planu odabira glumaca koji su u glumačkom smislu stavljeni „na crtu“ uvek nadahnutoj a odmerenoj Rouz Bern – tu su takođe odlični svi: Rori Skavel, Pol Sparks, Lu Tejlor Puči, Erin Pineda, Didri Fril…

Dodamo li svemu tome i već pominjane grejače za noge, šarene trikoe od likre, vrstan i slastan izbor saharinskog ali i i dalje ubedljivog skočnog pop-zvuka iz tog doba, uz koji je je nekako prirodno i zdravorazumski makar da se poželi da se zapleše, dolazi se do suda da Physical svakako vredi pratiti. Pa sve i da ste isključivo ljubitelji histeričnog realizma američkog soja, a to je stil koji je snažnije korenje pustio upravo u toj naoko bezbrižnijoj eri. Uz ogradu, da na putu ka višoj (dakle, odličnoj) oceni za Physical zasad stoji odveć upadljiva sličnost po podosta osnova sa izvrsnom serijom GLOW sa prikazom života kečerki tog doba.

Fotografije: Apple TV+