Linija života sa dlana se briše: Tri nova biografska dokumentarca na pladnju

Sve i ako niste svaštogledi, ako vas izričito privlače dokumentarna ostvarenja, saglasićete se da su nekako najpitkiji upravo dokumentarci sročeni na (po mogućstvu, što sočnije) biografske teme. Pa kad se još tome doda i sloj pop-kulturnog garnirunga…. To je oproban recept za uspeh, ali, kako to i inače u životu svako malo biva, ne dobace baš svi do nekih posebnih visova. Neki u potpunosti poentiraju, pa i briljiraju, neki zadovolje do izvesne mere, a neki treći, četvrti, deseti… promaše čist zicer. Dešava se. Ljudski je uspeti uprkos preprekama i zamkama, baš kao što je ljudski i zabrljati mimo svih olakšavajućih okolnosti. Eto, tu može da počne ovaj osvrt na dostignuća tri nova dokumentarna filmska ostvarenja biografskog podtipa.

• Circus of Books

O čemu je: 1976. godine, Karen i Beri Mejson su uleteli u krizu u svojim poslovnim životima i tražili su način da izdržavaju svoju mladu porodicu kada su se javili na oglas u časopisu Los Angeles Times. Leri Flint je tražio distributere za svoj Hustler Magazine. Ono što je trebalo da bude usputan, sitan posao  završilo se njihovim potpunim ulaskom u LGBT zajednicu kada su preuzeli lokalnu knjižaru Circus of Books. Deceniju kasnije, postali su najveći distributeri gej pornografije u SAD. I to uprkos vlastitim ubeđenjima i životnim svertonazorima stečenim u tradicionalnijim jevrejskim zajednicama.

I, kakvo je?: Ovo je definitivno jedan od najboljih i najkvalitetnijih, a svakako i najznačajniji dugometražni dokumentarac ovog profila u ovih pet meseci tekuće godine. Na stranu podrška Netflix-a koji je ovaj film otkupio, na stranu i nezaustavljivi Rajan Marfi, ovde u svojstvu izvršnog producenta, naprosto – Circus of Books, koji je režirala Karen, ćerka bračnog para Mejson, savršeno i proniciljivo pripoveda priču o jednom začudnom, a tako dugovečnom spoju, plodotvornom sudaru dva naoko oprečna sveta. Circus of Books najviše domete dostiže upravo u segmentima gde se širi fond priče, priče o razvoju i posrtanjima jedne skrajnute društvene grupe, susreće sa ličnom, porodičnom hronikom dva tako složena karaktera, kakvi su Mejsonovi. Osim toga, Circus of Books već sada predstavlja značajan dokument o istoriji privatnih života u jednoj vibrantnoj eri, punoj prevrata i korenitih promena, ali i smernica na koje se sve to načine u savremenoj dokumentaristici može spajati lično/intimno i društveno/opšte, uz čvrst oslonac na tu isprva gotovo pa nevidljivu međusobnu komplementarnost ta dva pola.

• Beastie Boys Story

O čemu je: Majk Dajmond i Adam Horovic, preostale dve trećine čuvenog trojca Beastie Boys, vam pripovedaju intimnu i ličnu priču o svom bendu i o četrdeset godina svog prijateljstva i zajedničkog života.

I, kakvo je?: Dobro je, uz par pokrupnih ograda, doduše. Naime, u promociji jeste iskreno navedeno da je reč o svojevrsnom hibridu oličenom u sintagmi live documentary (živi dokumentarac), što u ovom konkretnom slučaju praktično znači da Dajmond i Horovic pred „živom“ publikom u sali izvode svojevrstan ispovedni stand-up, uz vizuelnu pratnju u vidu snimaka, klipova, fotografija… u pozadini. Film ovim izborom jeste dobio na dinamičnosti i intimističkom tonu, ali problem je što nepogrešivi Spajk Džounz, reditelj, uz tek ponešto metatekstualnosti i poigravanja samoizabranom formom, ovde ne nudi znatno više od pregledno i rečito predstavljene faktografije. A koja je, nimalo iznenađujuće, ogromnim delom dobro poznata onima kojima se film na prvom mestu i nedvosmisleno obraća. Sasvim očekivano, dobar deo minutaže od dva sata otpada na prisećanje na osobenost lika, javne persone i autorske figure prerarano preminulog Adama Jauka, nakon čije smrti je narečeni dvojac za Beastie Boys izabrao penziju. Sa druge strane, priča jeste duhovita i nadahnuta, a izneto precizno mapira ključne tačke u toj živopisnoj evoluciji tog izrazito uticajnog benda. Ali, od reditelja filmova Biti Džon Malkovič i Ona se nekako uvek očekuje i više i kreativnije.

• Natalie Wood: What Remains Behind

O čemu je: Istraživanje života i karijere znamenite i voljene glumice Natali Vud kroz jedinstvenu perspektivu njene ćerke, Nataše Gregson Vagner, i ostalih koji su je najbolje poznavali.

I, kakvo je?: Nema spora, ovo je najlošiji i najdiskutabilniji film u ovoj skupini: u pitanju je rutinersko oslanjanje na moć biografskih činjenica, bez previše unošenja u šire mogućnosti priče, ali i kinestetske potencijale da se ona oneobiči, osavremeni ili barem dovede na nivo koji bi pokušavao da parira značaju i specifičnosti Natali Vud i njene životne i profesionalne priče, uključujući, naravno, i kontroverze i ranije neproblematizovane epizode. Autori ovog „pešačkog“ i doslovnog biografskog dokumentarca zadržali su se na tački pukoupotrebljivog, a sve to usred ere krupnih kreativnih pomaka upravo na polju na kojem su se dobrovoljno našli. Red blage i mahom prazne priče, red ilustracija i tako sve do kraja, a ključno je pitanje šta će ovo čedo ljute konfekcije u ponudi ipak vidno naprednijeg i rizicima sklonijeg HBO-a?

Naslovna fotografija: HBO/Apple TV+/Netflix