„Lovac na čudovišta“ i bioskopski repertoar: Mila Jovović u borbi sa monstrumima i restrikcijama

Tek što su korona-hitovi Jedini izlaz (pročitajte naš prikaz ovog popularnog srpskog trilera ovde) i Tom i Džeri ponovo namamili posetioce u bioskope, Krizni štab je doneo nove mere kojim se tokom vikenda ograničava radno vreme bioskopa do 14 sati, time zadajući novi udarac posustaloj srpskoj kino-mreži (dobro je poznato da se najveći broj karata proda upravo tokom subote i nedelje, pa skraćenje rada onemogućava baš najposećenije projekcije). Tu negde u vreme donošenja novih mera, na repertoar je pristigao Lovac na čudovišta (Monster Hunter), akcioni SF spektakl u režiji Pola Andersona u kome glavnu ulogu tumači svetska i naša Mila Jovović.

Nezgodan tajming, nema šta. Doduše, ovaj film prati loša sreća još od svetske premijere krajem 2020. godine – prvo se dogodio skandal u Kini zbog koga je Lovac na čudovišta povučen iz distribucije u ovoj zemlji (nespretna dosetka u kojoj se pominju „kolena“ protumačena je kao uvreda kineskom narodu), a onda je i u SAD izostao brojniji odziv publike. Bez obzira, nova saradnja bračnog para Anderson-Jovović je prilično zabavna i, bez obzira što se radi o filmu koji će svakako biti brzo zaboravljen i koji neće pokrenuti novi serijal, zbog svoje spektakularnosti zaslužuje da se pogleda na što većem platnu (ako zbog novih restrikcija uopšte uspete da pronađete odgovarajući termin). Ponekad prija otići u mrak bioskopa i na 100 minuta „isključiti mozak“. Lovac na čudovišta nudi upravo to – neopterećujuću zabavu uz kokice.

Scenario filma, koji je napisao Anderson lično, zasnovan je na popularnoj Kapkomovoj video-igri. Zaplet je, gle čuda, veoma jednostavan… Mila Jovović glumi američku rendžerku Artemis (kakvo božansko prezime!) koja sa svojim timom tokom peščane oluje natprirodnog porekla biva teleportovana u paraleni (?) svet nastanjen gigantskim čudovištima. Odvažna Artemis na „drugoj strani“ upoznaje misterioznog Lovca (glumi ga tajlandska akciona zvezda Toni Dža) sa kojim se, nakon početnih čarki (koje se prekidaju kada Artemis da Lovcu parče čokolade), udružuje i započinje borbu za opstanak. Zvuči jednostavno? I jeste. Čitav film se vrti oko dvoje glavnih junaka i njihove borbe sa nemanima: akcija je gotovo neprestana, a vremena za odmor i kakvu-takvu ekspoziciju ima veoma, veoma malo. Pored Artemis i Lovca, izdvaja se samo još jedan ljudski lik – Admiral (u tumačenju Rona „Helboja“ Perlmana), svi ostali su potrošna roba i ne zadržavaju se dugo u priči.

U biti, Lovac na čudovišta je jedan od onih filmova koji kao da je u potpunosti satkan od referenci: Anderson nije čak ni pokušao da bude originalan, već je odmah pristupio kompiliranju. Tako je primetan uticaj Dine, Pirata sa Kariba, Kralja škorpiona, Gospodara prstenova, Zvezdane kapije… Ako tražite originalnost, „dubinu“ i iznijansirane likove – ovaj film definitivno nije za vas. Ono što Lovac na čudovišta ima da ponudi jesu dve-tri filmske zvezde u dobroj formi, ogromna kompjuterski generisana čudovišta i gotovo neprekidna akcija. Meni je to u ovom trenutku bilo sasvim dovoljno i, priznajem, uživao sam u ovoj bučnoj i ispraznoj besmislici. Anderson nije izgubio oko za vizuelno, i bez obzira na neprebrojive CGI efekte (koji, da naglasim, nisu nimalo loši), film vas brzo uvuče u svoj iščašeni svet i ne pušta sve do kraja. Mila Jovović, lepa američka glumica srpsko-ruskog porekla, ima već četiri i po decenije (kako vreme brzo prolazi!), ali je i dalje u odličnoj formi: ubedljiva je kao akciona heroina, skočna i raspoložena, vidi se da je svoju ulogu doživela baš onako kako treba – ne previše ozbiljno.

Anderson i Jovović su ranije već više puta sarađivali, prevashodno na dugovečnom serijalu Pritajeno zlo (šest delova od 2002. do 2016. godine, isto po Kapkomovoj video-igri), ali i na novoj adaptaciji Tri musketara (2011), tako da su uigran tandem. Lovac na čudovišta nudi upravo ono što se od jednog ovakvog filma i očekuje: nepretencioznu zabavu. Gde su čudovišta, tu je i krvoproliće, ali Anderson ne ide u detalje: nasilje je sputano, verovatno sa namerom da se Lovac na čudovišta preporuči kao razbibriga za čitavu porodicu, pa su horor elementi potisnuti u drugi plan, uočljivo ih je manje nego u pomenutom Pritajenom zlu. Tempo ne dozvoljava predah sve do kraja koji otvara vrata za nastavak (koga najverovatnije neće biti), a na kraju od svega u sećanju ostaje jedino lepa Mila koja vitla oružejm ispred raznih gigantskih nemani.

Ako vam se ne gleda Lovac na čudovišta, aktuelni kino repertoar ima i šta drugo da ponudi. Svakako treba izdvojiti odličnu trosatnu nemačku dramu Berlin Aleksanderplac Burhama Kurbanija koja će zadovoljiti one željne evropskog umetničkog filma (i kojoj dajem prednost u odnosu na drugi nemački film u ponudi – Undine Kristijana Pecolda), a tu je, da ne zaboravim, i nova Piksarova animacija Duša. Ranije pomenuti Tom i Džeri imaju određenog šarma, ali je ovo prepakivanje pre svega namenjeno najmlađoj publici i veoma ga je teško vrednovati na adekvatan način ako imate više od deset godina. Što se predstojećih filmova na repertoaru tiče, sve je neizvesno zbog korone. Ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati, s tim da je svima jasno da smo veoma daleko od sigurne zone i kakvog-takvog povratka u normalu. Imajući u vidu sve te loše vesti kojima smo bombardovani svakog dana, film poput Lovca na čudovišta dobro dođe da malo odmorimo mozak. Draga Mila, hvala za ovo parčence čokolade.

Fotografije: Screen Gems