Ovaj lik iz filma “Maratonci trče počasni krug” je zaista postojao: Mnoge predratne dame su se pravile da ga ne poznaju

O filmu Maratonci trče počasni krug, remek-delu domaće kinematografije, ispričano je gotovo sve – osim možda jedne važne, gotovo zaboravljene činjenice: lik snimatelja Đenke, kog je maestralno odigrao Bora Todorović, inspirisan je stvarnom osobom.

Reč je o Kosti Novakoviću, beogradskom snimatelju, fotografu i predratnom boemu koji je imao studio u Kursulinoj ulici. Taj studio bio je poznat po… recimo, alternativnim umetničkim projektima. Fotografisao je devojke iz bogatih porodica – nage, a pri tom bio i vrlo inovativan scenograf.

Imao je četiri različito obojena zida, jednu okretnu kameru i samo jedno svetlo. Zahvaljujući tome, mogao je u istom kadru da napravi četiri različite scene – brzo i efikasno.

U njegovom studiju su, navodno, snimane i lezbijske scene za film „Kralj čarlstona i vesele beogradske devojke“, kao i erotski film „Devojka koja čita“. Dokaz? Isti karakteristični zidovi kao u Novakovićevom studiju.

Studio je, nažalost, uništen tokom Drugog svetskog rata, ali iza njega je ostala legenda – i najpoznatiji film: „Grešnica bez greha“ iz 1930. godine.

Zahvaljujući Dušanu Kovačeviću, Kosta je dobio svoje drugo rođenje – kao Đenka, čovek koji „režira sopstveni život“ u senci mrtvačnice, a sve u ritmu urnebesne crne komedije.

O filmu „Maratonci trče počasni krug“

• 🎥 Režija: Slobodan Šijan
• ✍️ Scenario: Dušan Kovačević (nastao po njegovoj istoimenoj pozorišnoj drami)
• 📅 Godina: 1982.
• Glavne uloge: Bora Todorović, Pavle Vuisić, Danilo Bata Stojković, Zoran Radmilović, Bogdan Diklić, Mija Aleksić…

Film prati grobarsku porodicu Topalović, čiji članovi, svi redom muškarci, žive zajedno i ne mrdaju iz kuće – osim kada treba zaraditi na smrti. Pojavljuje se sukob između generacija, pitanje nasleđa, porodične paranoje, poslovne pohlepe i naravno – potpuni raspad moralnog kompasa. Sve to ispratila je lavina kultnih citata koji se i danas citiraju.

Film se smatra vrhuncem crnog humora jugoslovenskog filma, a godinama je na listama najboljih ostvarenja domaće kinematografije. Jedan je od onih filmova koje znaš i ako nekim slučajem nikad nisi gledao od početka do kraja. A ako jesi gledao, onda znaš svaku repliku.