Monolog iz filma Barbie koji svaka žena treba da čuje – s razlogom

Novi film Grete Gervig o najpopularnijoj lutki na svetu – Barbie, koju je tako sjajno otelotvorila Margot Robi, ruši rekorde na svetskim blagajnama i inspiriše mnoge žene.

Ači ako postoji samo jedan momenat iz filma Barbie, koji je dirnuo srca svih gledalaca, onda je to svakako monolog koji glumica Amerika Ferera izgovara pred kraj filma.

Pokušavajući da uteši Barbi, koja je zapala u egzistencijalnu krizu, čik Glorije govori o tome šta znači biti žena u Americi (i dobrom delu zapadnog sveta).

Prvu verziju monologa napisala je sama rediteljka, ali su Greta i Amerika mesecima zajedno usavršavali. Slali su jedni drugima pesme, članke i filmske scene koje su izazvale emociju koju pokušavaju da prenesu ovim monologom, a kako bi ga što više unapredili,

Monolog je sniman više od 30 puta pre nego što je reditelj bio zadovoljan rezultatom – a svi na setu su pustili suze slušajući ga – čak i muškarci.

Margot Robi je bila toliko pogođena ovim rečima da nije mogla da prestane da plače. U jednom trenutku pomoćnica reditelja je podsetila da ne mora da glumi i da je kamere ne snimaju, a ona je odgovorila: “Ne plačem namerno”.

Koje su reči dirnule u srca filmske ekipe, ali i brojnih gledalaca širom sveta nakon gledanja filma Barbie, pročitajte u nastavku.

“Nemoguće je biti žena. Tako si lepa i tako pametna, ali te ubija što misliš da nisi dovoljno dobra. Kao, uvek moramo da budemo izuzetne, ali nekako uvek to radimo pogrešno.

Moramo biti mršave, ali ne previše mršave. I nikada ne smemo reći da želimo da budemo mršave. Moramo reći da želimo da budemo zdrave, ali moramo i da budemo mršave.

Moramo imati novac, ali ga ne smemo tražiti. Moramo biti šefice, ali ne smemo biti zle. Moramo da budemo lideri, ali ne smemo da gušimo tuđe ideje.

Trebalo bi da volimo da budemo majke, ali ne bi trebalo stalno da pričamo o svojoj deci. Moramo biti žene od karijere, ali uvek da pazimo na druge ljude.

Moramo da odgovaramo za loše ponašanje muškaraca, što je suludo, ali ako to bilo kome spomenemo, optužiće nas da se žalimo.

Muškarcima treba da budemo lepe, ali ne preterano lepe kako ih ne bismo dovodili u iskušenje ili pretili drugim ženama jer sve treba da budemo deo istog sestrinstva.

Uvek se moramo izdvajati i biti zahvalne, ali nikada ne smemo zaboraviti da je sistem namešten. Zato treba da nađemo način da to priznamo, ali da u isto vreme budemo zahvalne.

Nikada ne smemo ostariti, biti nepristojne, razmetati se ili biti sebične. Ne smemo pasti, ni izgubiti, ne smemo pokazivati strah, nikada ne odstupiti.

Mnogo je teško! Sve je suviše kontradiktorno i niko nam neće dati orden niti reći hvala! I zapravo se ispostavlja da ne samo da sve radimo pogrešno, već smo za sve krive.

Tako sam umorna od gledanja sebe i svake druge žene kako se ubija da bi se dopala drugima. Ako se sve to odnosi na lutku koja predstavlja žene, izgubljena sam”.