Gledao sam novu epizodu hit serije sa Netfliksa zbog koje još više mrzim svog telefonskog operatera i još više volim svoju ženu

Black Mirror je ponovo aktuelan na Netfliksu, aktuelna je sedma sezona, a jedna epizoda je privukla pažnju svojom aktuelnošću, cinizmom, ali i crnim humorom.

Reč, dve o klikbejtu iz naslova…

Sigurno nisam jedini kad ovo kažem, ali gledajući račun za telefon koji mi stiže svakog meseca, kao i ostale razne platne pogodnosti, primećujem da je kuluk koji plaćam sve veći, a da se ja nisam prebacivao na druge pakete, to želeo, niti dobijao druge pogodnosti. Na moje reči da nisam tražio, između redova sam dobijao odgovore da nisam čitao mala crna slova u ugovoru — ili možda čak ni to, jer sistem koji su uspostavili telefonski i kablovski operateri samo govori kako ih baš zabole da li smo mi oštećeni ili ne, već da li možda hoćemo, uz cenu za hiljadu dinara veću, da dobijemo i TV kanal koji ne gledamo ili fiksni telefon koji ni ne koristimo.

Netfliks imam, ali ne plaćam, jer sam se nakačio kao “deo porodičnog paketa” na ortakovu šifru (imam i ja dušu, ne moram da plaćam baš sve u ovom životu). Ali baš je serija na Netfliksu rešila da, pod ogromnom dozom ironije, obradi dužničko ropstvo koje vam nude današnji operateri i striming servisi — koji vas bez pitanja prebacuju na plus, ekstra i giga-mega pakete, ili pitaju, ali uslove ko zna čime.

Black Mirror, u prvoj epizodi sedme sezone pod nazivom “Common people” na mračan SF način obradio je tu temu, ali svako od nas će videti svoje MTS–SBB–Yettel–ili dopišite već šta želite–partnere u elektronskoj sferi koji vam žele “dobro”.

A kakva je ova nova Netfliksova mračna parodija na Netfliks:

Priča je sledeća – bračni par (Kris O’Daud i Rašida Džons) žive skromnim, ali srećnim životom, nadajući se da će ih uskoro iznenaditi i prinova. Međutim, ona doživi nesreću zbog koje joj je hitno potrebna operacija na mozgu – inače će umreti.

On odlučuje da im pomogne jedna high-tech kuća, Rivermind, koja specijalnim modernim zahvatom nju očuva živom, a impulse koji su joj potrebni za život šalju ka njenom mozgu preko servera. Naravno, sad već naslućujete gde ovo ide. Rivermind u međuvremenu pravi nove pakete koji njoj omogućuju da slobodno putuje celom Amerikom, pa i negde u Evropi — ali samo ako se prebace na Rivermind Plus paket, koji je naravno skuplji.

S obzirom na to da se naš par isprva pobuni, shvatamo da taj njen običan paket nosi ogromnu količinu spavanja, ali i spamovanja — odnosno reklama. Ona počinje da nesvesno deklamuje reklame za raznorazne stvari, što joj pravi poteškoće s obzirom na to da je nastavnica, zbog čega će na kraju morati da pređu na skuplje pakete.

Prelazak na skuplji paket znači i to da će on morati da radi više poslova, a neki od njih su oni ponižavajući, na dark webu, gde će morati da se povređuje pred live kamerama za one koji su spremni to da plate.

I tu naravno nije kraj, ali ostaviću i neki spojler da sami otkrijete, iako se kraj završava u gotovo Hanekeovskom stilu — mračno i cinično, onako kako ne očekujete od sadržaja na najpopularnijem striming servisu.

Čarli Bruker, kreator serije koji potpisuje i scenario za epizodu Common People, navikao nas je na svoje mračne vizije budućnosti, ali su mnoge zamerke bile prethodnih godina otkako je seriju prebacio na Netfliks. Prve dve sezone su se emitovale na britanskom Channel 4, i po oceni mnogih su bile mnogo beskompromisnije. Međutim, ova epizoda, po svemu viđenom, više pripada zapletima iz prve dve sezone.

Iz svakog novog tvista izlazi zlokobni cinizam Čarlija Brukera, koji je spreman da nas u isto vreme uplaši, zabrine, ali i koliko-toliko nasmeje crnim humorom — ako je nekome u tom trenutku uopšte do smejanja. Ali i pored svega toga, kad otopimo sav taj led i sivilo oko kreatora serije, Bruker je u svojoj osnovi romantik, čovek koji navija za ljubav. Naravno, tu ljubav o kojoj on piše konstantno stavlja na testove i suprotstavlja joj nemoguće protivnike — poput ljudske prirode, sudbine, ali i tehnologije — ali se nada u ono nešto večno i ljudsko. Što kaže Džej — glasa za ljubav, reskira zbog nje. Tako nekako i Bruker stavlja naša dva junaka u nemoguću situaciju, u kojoj se ipak oboje trude i žrtvuju da nastave dalje. Otud valjda onaj drugi deo mog naslova, u kom ovakve epizode, u svom tom crnilu i posledicama, mogu da me nateraju da razmislim koliko sam i ja (odnosno i vi, ako jeste) srećan u ovim trenucima svog života sa partnerom kojeg imate pored sebe.

Epizodi svakako pomaže i sjajan kasting dvoje glumaca koje znate iz raznih serija i filmova — i da se nisu ovde sreli, vrlo lako biste mogli da ih zamislite u nekoj komediji po uzoru na Notting Hill ili Love Actually. Ako se dovoljno potrudimo, možemo čak i u Čarliju Brukeru naći tu dozu romantike i nazvati ga “zlom” verzijom Ričarda Kertisa (tip koji je napisao Notting Hill i Love Actually). Kris O’Daud i Rašida Džons u ovim ulogama vas teraju da se investirate u njihove sudbine i navijate za njih — iako već na početku znate kakav je jedini kraj normalan i neminovan.

Sedma sezona Black Mirror-a svakako nije razočarala i, po onom principu “za nekog sve, za svakog ponešto”, pružiće dosta toga gledaocima, okupljajući se oko ideje o sumraku civilizacije kojoj je doprineo sam čovek — svojim lošim odlukama i investicijama u tehnologiju, ali sa potencijalnim optimističnim pogledima u budućnost, koji su tu — samo ih nekad morate malo dublje tražiti.

Od 6 epizoda ove sezone, ipak se Common People najviše izdvaja — svojom old school Black Mirror pričom, ali i emocijom, koja se na kraju najviše može izdvojiti u devizi: “Malo smrt svima, malo ljubav.”